Asanžova borba protiv digitalnog imperijalizma

Knjiga osnivača Vikiliksa je ideološka platforma čovečanstva koje ne želi da bude manipulisano, kaže Kokan Mladenović.

Ako će budućnost interneta biti Gugl, to bi trebalo ozbiljno da zabrine ljude širom sveta kojima internet otelotvoruje obećanje alternative američkoj kulturnoj, ekonomskoj i strateškoj hegemoniji, piše Džulijan Asanž u uvodu knjige „Kad je Gugl sreo Vikiliks“, koju je na srbskom objavila kuća „Albion buks“.

Na promociji srbskog izdanja u Medija centru govorili su poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, urednik novinske agencije Beta Ivan Cvejić, reditelj Kokan Mladenović i stručnjak za informacione tehnologije Žarko Ptiček.

Gugl — džinovsko centralizujuće zlo

Knjiga je zamišljena kao veliki intervju sa delegacijom Gugla, urađen dok se osnivač Vikiliksa nalazio u kućnom pritvoru u ruralnom Norfoku, severoistočno od Londona. Posetio ga je niko drugi do Erik Šmit, izvršni predsednik informativne imperije iz Silikonske doline sa saradnicima.

Asanž je ubrzo shvatio da je delegacija jednom četvrtinom bila Guglova dok je tri četvrtine činio spoljnopolitički establišment SAD. Za Ivana Cvijića urednika novinske agencije „Beta knjiga“ je uzbudljivo suočavanje sa onima koje ovaj digitalni Robin Hud smatra odgovornim za cenzuru i globalnu dominaciju.

„Gugl vidi kao džinovsko centralizujuće zlo koje će dovesti do smrti privatnosti i autoritarizma“, rekao je novinarima u Medija centru.

Asanž govori o pokušajima vlade SAD i njenih saveznika da se obračunaju sa Vikiliksom i njegovim saradnicima kao i o vezama Gugla sa Stejt departmentom i američkom administracijom.

Šmitovu knjigu „Novo digitalno doba“ iz 2013. godine vidi kao izraz digitalnog imperijalizma koji ima podršku ratnih huškača poput Tonija Blera, Henrija Kisindžera, Bila Hejdena i Medlin Olbrajt.

Za Šabića, ambicija nije da se kontroliše pojedinac, ni države, već da se uspostavi novi kontekst u kome će čovečanstvo da funkcioniše na način na koji to nekome odgovara. O zaštiti ličnih podataka na internetu u Srbiji se ne vodi računa.

„Imamo potpuno neodgovoran odnos prema zaštiti podataka ličnosti i zabrinjavajući zaostatak, čak i za zemljama u okruženju„, kaže poverenik, koji priprema izveštaj.

Kako se odbraniti od Velikog brata?

Žarko Ptiček, stručnjak za informacione tehnologije, kaže za Sputnjik da alternative postoje.

„Umesto tvitera koristite Elo, umesto Gugla kao pretraživača — Dakidakgo“

Za reditelja Kokana Mladenovića Asanžova borba se ne odnosi samo na Gugl, već je i poziv „da počistimo sopstveno dvorište“.

„Obrazac pobunjeničkog ponašanja koji izbija iz Asanžovih knjiga je važan sada i ovde.

Ne čitam ih kao sudbinu čoveka koji je tamo negde izolovan i bavi se  svetskim problemima.(…) Živeti u ovakvoj Srbiji i govoriti o ovoj knjizi kao da se dešava tamo negde znači oglušiti se o njene osnovne postulate. Živimo u zemlji formalne demokratije, koja je kao mnoge svetske demokratije puka laž“, rekao je Mladenović na promociji knjige.

Knjiga „Kad je Gugl sreo Vikiliks“ je za njega ideološka platforma čovečanstva koje ne želi da bude manipulisano.

Ana Otašević,