Belgija i Francuska zaplenile rusku imovinu

Francuska je odlučila da zamrzne rusku imovinu na zahtev bivših akcionara JUKOS-a, saopštio je u četvrtak „Forbs“.

Ranije je objavljeno da su belgijski izvršitelji u sredu izvestili belgijske, ruske i međunarodne kompanije o zamrzavanju ruske imovine u toj zemlji, na zahtev bivših akcionara JUKOS-a.

„Bivši akcionari JUKOS-a izdejstvovali su zaplenu imovine Rusije, ne samo u Belgiji već i u Francuskoj“, saopštio je „Forbs“ u četvrtak, pozivajući se na izvor blizak bivšim akcionarima.

Rusija će preduzeti zakonske mere ako prilikom donošenja odluke o zapleni ruske imovine u Belgiju bude bilo povreda, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Još nisam video dokumenta. To treba rešavati u sudskom postupku. Ako postoje povrede zakona, mi ćemo preduzeti zakonske korake“, izjavio je Lavrov.

Pomoćnik predsednika Andrej Belousov izjavio je da Rusija očekuje da će nakon Belgije jedan broj zemalja početi da zamrzava ruske državne aktive. Ministar pravde Rusije Aleksandar Konovalov izjavio je početkom juna da se Rusija priprema da spreči protivzakonite pokušaje zaplene državne imovine u inostranstvu zbog odluke arbitražnog suda iz Haga po predmetu bivših akcionara JUKOS-a.    

Francuska banka radi na problemu

„Francusko zakonodavstvo zamrzlo je račune ruskih kompanija kojima upravlja francuska filijala VTB, druga po veličini banka u Rusiji“, direktor Andrej Kostin rekao je za RBK. Diplomatski računi su zamrznuti nakratko, ali su od tada otključani.

„Od ovog jutra [diplomatski računi] su odmrznuti… Iznosi su mali, nekoliko desetina hiljada evra, [ali] računi ruskih kompanija su i dalje zamrznuti“, šef banke je citiran. „Mi sada  radimo sa svojim advokatima na problemu.“

Obim zamrznutih sredstava Rusije je beznačajan

„Potrebno je uzeti u obzir rizike zaplene ruske imovine u drugim zemljama, uključujući EU i SAD“, izjavio je novinarima Ministar za ekonomski razvoj Rusije Aleksej Uljukajev, komentarišući zaplenu ruske imovine u Francuskoj i Belgiji.

„On (obim zaplenjene imovine) je neznatan. Nema ozbiljnog finansijskog resursa. Sama činjenica je, naravno, neprijatna. Zaista, može se očekivati širenje takvih akcija“, rekao Uljukajev.

„Mi treba da procenimo rizike, i ja smatram da oni postoje“, dodao je on, naglasivši da rizici zaplene postoje i u zemljama EU, i u SAD i drugim zemljama.    

Još 2003. godine ruska poreska služba optužila je JUKOS da je utajivao porez tako što je preko „keptiv“ kompanija koje je registrovao po regionima Rusije koristio poreske olakšice. Tada je još procenjeno da je JUKOS bio dužan da plati 700 milijardi rubalja, odnosno oko 20 milijardi dolara po tadašnjem kursu. S obzirom da JUKOS tada nije bio u mogućnosti da isplati sva potraživanja, bio je pokrenut stečajni postupak, a aktivi kompanije prodati na berzi. Akcionari nisu bili saglasni sa tom odlukom te su se obratili arbitražnom sudu u Hagu sa tužbom da im se isplate kompenzacije za, kako su rekli, eksproprijaciju preduzeća. Evropski sud za prava čoveka je u julu 2014. godine ustanovio da je Rusija dužna bivšim akcionarima da isplati 1,86 milijardi evra. Rusko Ministarstvo pravde je tada saopštilo da je odluku Suda nemoguće objasniti pravnom logikom. To nije prvi put da je ruska državna imovina zamrzavana. Još 1993. godine Luksemburški sud je zamrznuo ruske aktive u nizu zapadnih banaka nakon što je švajcarska firma „Noga“ dobila spor zbog nepoštšvanja ugovora koji je imala sa ruskom Vladom o isporuci proizvoda široke potrošnje u zamenu za naftne derivate.