Šipak

Pokazivali su "šipak" Đokoviću dok je servirao, baksuzirali mu, zviždali, mnogi su svim srcem želeli njegov poraz. Na kraju su dobili šipak. Velik, crven, sočan. Taman da im zapuši usta, vrati boju u lice, i izbije onu veštačku uštogljenost iz kičme.

Da im bar za trenutak zašećeri gorki cinizam kojim su nezasluženo zalivali najboljeg tenisera planete danima pre Vimbldona i tokom Vimbldona. Da im lupi šamar i istera tu nepotrebnu i ničim izazvanu mržnju iz glave.

Svim silama su se Englezi trudili da ga izbace iz ritma, da ga iznerviraju, da pokažu kako je on loš, kako mu je porodica ovakva ili onakva. Nazivali su ga Frankenštajnom, zanesenim budistom, čudakom, govorili su da je nepošten, da vara tokom mečeva... Pisali su sve i svašta...

Ove klizeće startove s leđa doživeo je naš as u "kolevci fudbala", koja je odnjihala i specifičnu vrstu arogancije. U sportu ili politici, svejedno.

Ostrvljanima, recimo, smeta ako nekoj teniserki viri bretela koja nije bela, a pred očima sveta ostali su razgaćeni u nepoštovanju našeg sportskog viteza. U istom danu kada automobilskom asu Luisu Hamiltonu zabrane da uđe na tribine, jer nije imao kravatu, "gospodska" publika urla usred razmene udaraca na Đokovića. Po teniskom bontonu, nema šta.

Kako im Nole vraća? Pobedama, poštenjem, kvalitetom, istinom. Šampionskom legurom od koje je i sazdan. Dostojanstvom im usred njihovog Kraljevstva, skida sa glava umišljene krune. Njihov primitivizam dočekuje na forhend čovečnosti. Sa osmehom.

Neka ti londonski cmizdravci sa Centralnog terena Vimbldona, utegnuti u uštirkane košulje, pocrvene od muke. Ma, neka i puknu. Đoković ostaje broj jedan. Lupio im je "veto" od kojeg su im poispadale one čuvene jagode.

Nebojša Mandrapa,