Neuništivi hram srpstva

Obasjalo jutarnje sunce krševitu bukovičku zaravan kod Kistanja. Tu, sa dogleda Jadrana i zaglušja severnodalmatinskog krša, vijugavi put spušta se prema smaragdnozelenoj Krki. A, ona savladana umorom od toka prelepim kanjonom, baš tu rešila da se odmori. Odjednom raširila korito, ozelenela kotlinu. Načičkani gajevi, visoki čempresi, zelena trava i neverovatan mir "narušen" neprestanom "pesmom" zrikavaca.

Iz te oaze usred kamene pustinje začuše se crkvena zvona. Ukaza se i visoki zvonik. Manastir Krka! Velika vrata porte širom otvorena. Popločanom, kamenom stazom ulazimo u biser srpske duhovnosti u Dalmaciji. U svetilište koje je pre sedam vekova podigla Jelena Šubić, sestra cara Dušana Silnog.

U dvorištu omeđenom hladom čempresa i drevnim, patinom okupanim, manastirskim građevinama, dočekuju nas četiri monaha. Odlazimo u Crkvu Svetog arhangela Mihaila, iskru vere žive, vekovni molitvenik Srba. Dugo gledamo ikone, stoletne freske...

Spokojno, kako to samo oni mogu, pripovedaju monasi manastira Krke o mnogobrojnim detaljima istorije ove srpske svetinje. Ne mogu, ipak, da skriju uzbuđenje i neizmerno zadovoljstvo zbog predstojećeg dolaska patrijarha Irineja:

- Ugostićemo Njegovu svetost za Preobraženje. Obeležavamo 400 godina postojanja Bogoslovije "Sveta tri jerarha" pri manastiru Krka, prve osnovane u srbskom rodu. Za četiri veka, i ona je delila sva iskušenja, radosti i patnje Srba u Dalmaciji.

U poslednjem ratu, selila se na Divčibare, pa u Foču, ali je Božjom promišlju u nedra svog manastira vraćena 2001. godine. Prva generacija bogoslova maturirala je pre deceniju. Sada Bogosloviju pohađa 50 redovnih i 10 vanrednih đaka, a predaje im 12 profesora. Mladi su i đaci i predavači. Njihova mladost je znak života, nade i budućnosti Srba u Dalmaciji. Na mnogaja leta!

Dok fontana usred popločanog dvorišta žubori, monasi ponosno nastavljaju priču o manastiru Krka:

- Ovde je 61. godine nove ere, apostol Pavle sa učenicima propovedao hrišćanstvo, u katakombama baš ispod naše crkve.

Iguman Nikodim blagoslovi da ih vidimo. Silazimo stepenicama, prolazimo gostoprimnicu... Jedan od monaha otvara vrata koja dele sadašnju bogomolju od ranohrišćanske. U podzemnim odajama, obuzima nas nestvaran osećaj brzog putovanja kroz 20 vekova, do vremena prvih hrišćana.

- Ovde su se tajno okupljali i bogoslužili pod zemljom, pored grobova prvih hrišćanskih mučenika postradalih za Hristosa - pripovedaju monasi. - Arheološka ispitivanja su pokazala da su katakombe iz prvog veka naše ere. Propovedalo se ovde ranohrišćanskoj zajednici rimskog gradića Burnuma, današnjih Kistanja. Nadamo se da će stručnjaci još istraživati katakombe, naročito zazidani krak dug nekoliko kilometara.

Vekovi Katakombe ispod hrama

I ove istražene, priča krčka bratija, svakodnevno obilaze i vernici i turisti iz celog sveta. Ima ih, kažu, i po 15.000 godišnje. Kako dan odmiče, pojedinačno ili u grupama, smenjuju se namernici iz Srbije, Italije, Nemačke... Poseta manastiru Krka deo je turističkog obilaska istoimenog Nacionalnog parka.

- To nam je Bogom dana prilika da turistima ispričamo priču o viševekovnom životu Srba u Dalmaciji - nastavljaju pripovedanje. - Da im kažemo da su još u devetom veku ovde gradili prve bogomolje koje su razni ratnici palili, harali i rušili, ali da smo im se mi uvek, i u najbeznadežnija vremena, vraćali i obnavljali ih. 

Vera Vekovni molitvenik Srba, Foto: Zoran Jovanović

RIZNICA "ČEKA" POVRATAK

Manastir Krka broji duge vekove tokom kojih se stvarala i njegova bogata riznica - pričaju monasi. - U nju su prispevale brojne dragocenosti ne samo iz srbskih krajeva nego i iz Jerusalima, Svete Gore, carske Rusije i Venecije. Čuvala je ova svetinja i epitrahilj Svetog Save, "Oktoih" Božidara Vukovića kao i knjige Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Nikole Tesle, Sime Matavulja, Miloša Crnjanskog, Vladana Desnice, Mome Kapora... Knjige i relikvije, zbog rata su izmeštene u muzeje u Srbiji. Daće Bog i da se vrate.

IZREŠETANO ZVONO

Navrh ozidane manastirske kapije malo zvono. Izrešetano mecima. U minulom ratu, za vreme "Oluje" bilo je meta neljudima. Pucali su u njega iz čiste obesti.

- Kako li je tada tužno zvonilo - pitaju se monasi. - Sigurno je gromko odzvanjalo nečoveštvom. Neljudi su, potom, manastir poharali i otišli. Ali, izrešetano zvono je ostalo. Da svedoči.

Jelena Matijević,
Novosti