„Miloš i Brodski – magnetno polje“

Poljakinja koja živi u SAD, istoričarka  književnosti  Irena Grudzinska–Gros,  objavila  je   nedavno dvojnu biografiju  dva pesnika „Miloš i Brodski - magnetno polje“,  u čijim životima je bilo dosta zajedničkog. 

U predgovru ove zanimljive knjige koja se pojavila u izdanju  ruskog „Novog literarnogo obozreniя“ (Novog književnog pogleda),    čiji je vlasnik  i glavni urednik Irina  Prohorova, (sestra ruskog milijaredera Mihalila Prohorova,   koji joj je kupio ovo izdavačko preduzeće),  Tomas Venclova kaže da  je autorka Irena Grudiznska –Gros  podseća  na Plutarha. 

Ova klasična književna  biografije dva pisca,   koja   sadrži  intervjue i pesme,    zasnovana je na analizi životnih fakata i njihovog stvaralaštva,  tipičan je primer primene uporedno-biografskog metoda. Klasika.

Zajedničko u životu i stavralaštvu,   političko i estetsko   ova dva  književna velikana: emigracija u SAD i život u tuđini. Nobelova nagrada za književnost.  Uzak krug  „profesioalnog prijateljstva“. Odnos  prema prethodnicima i  savremenicima.

Brodski,   odrastao  u sovjetskom agitpropu bio je lišen istorijske istine i predaka 

Ovo se,   uzgred,  odnosi na primere  razlika i sličnosti:

Brodski,  budući da je odrastao u uslovima sovjetskog agitpropa kao da je bio lišen istorijske istine i predaka.

Upravo je zbog toga smatrao sebe nastavljačem onih pesnika koje  je nabrojao prilikom primanja Nobelove nagrade: Cvetajeve,  Odenasa, Ahmatove,  Frosta, Mandeljštama,  tim pre što su njegovi roditelji odlučili da ćute o svojim stvarnim precima. 

Miloš ukorenjen u Nacionanoj istoriji i maternjem jeizku

Druga je stvar s Milošem, koji je ukorenjen u nacionalnoj istoriji i maternjem jeziku, pomagao u prevođenju  sopstevenog opusa  na engleski jezik,  ali na njemu nije ništa originalno napisao.

Za razliku od Brodskog.

Simbolički potencijl njihove  smrti - druga tačka  u kojoj su se dva pesnika razlikovala
 
Drugu tačku u kojoj su se ova dva pesnika razlikovala Grudzinska –Gros   naziva simboličkim potencijalom njihove smrti:

povijeno  Miloševo telo  sahranjeno  je u rodnoj zemlji i dvostruka sahrana Brodskog, obe van njegve domovine - jedna u   Njujorku,  druga u Veneciji,  predstavljena kao odlazak pravog kosmopolita.

Autorka organizuje svoju dvojnu biografiju oko tri važne tačke: „prijateljstvo i mladost“,  „prijateljstvo  i poezija“ i „žene i muze“

Druge važne tačke,   oko kojih Grudzinska–Gros,   poput Plutarha,   organizuje ovu svoju,  pomalo staromodnu knjigu,  su „prijateljstvo i mladost“, „prijateljstvo i poezija“, „žene i muze“.  Ona tri poslednje poglavlja posvećuje „društevno-političkim pitanjima“ stvaralaštva Miloša i Brodskog,   a takođe i njihovom životu u Americi.

Odnos Brodskog prema „poljskom pitanju“

U posebnom poglavlju  je  opisan odnos Brodskog prema Poljskoj  i „poljskom pitanju“ što je potpuno prirodno u kontekstu korenitog  ineteresovanja  autorke istraživanja.

Koja,  naravno,    ima  više razumevanja za  Česlava Miloša nego Josifa Brodskog.

Što se vidi i po prezentaciji materijala i po  akcentima na  poglavljima u knjizi.

„Anđelskom horu“ Ahmatove,   suprostavljen kvartet  Nobelovih laureata

U knjizi se „horu anđela“,  kako je Ana Ahmatova nazivala četvorku svoje najmađe pesničke sabraće - Brodski, Rejn,  Bobišev,  Najman, poljska  autorka je susprostavila znatno  efektniji  i uigraniji kvartet dobitnika Nobelove nagrade - Česleva Miloša (1911-2004), Josifa Brodskog (1940-1996), Deraka Volkolta (Derek Walccott,  1930) i nedavno preminulog Šejmasa Hini(Seamus Heney,   1938-30.  avgust 2013).

Ona  im  je očito  naklonjena  najmanje  iz dva razloga: najpre zbog bučnog statusa, a drugo  zbog toga što su svi oni na ovaj ili onaj način povezani s engleskim jezikom i uspešenijom  i moćnijom Imperijom.

Subjketivnost nastaje i primetna je kad počinje razmatranje formulacija

Tako   poljska autorka ove  dvojne biografije,   osnovne motive lirike Brodskog  imenuje kao  „izgnanstvo u osamljenost,  bratstvo  pesnika,  užas Imperije (SSSR-a)“, dok pesnikov stil definiše „kao neprestano traganje  za postojanim  smislom. Njegov poetksi hod mišljenja, pripovedanja,   nikad  se ne može  predskazati…”

Taj intelektualni  nalet ona naziva  još  i „bolešću žurbe“,  ilustrujući to ovim primerom:

„Godine 1994. u Švajcarskoj na prijemu kod kardiologa  Brodski je priznao  da se oseća kao ranjena zver  koja prosto pokušava da preživi.“

On je očekivao smrt svakog minuta,   izlazeći iz hotelske sobe  uvek je sređivao  svoje papire. Psiholog koji je s njim razgovarao to je nazvao „bolešću žurbe“.

Miloš nije imao problema s oskudicom vremena

A evo kako Grudzinska-Gros  kararakteriše manir Miloša:
„A Miloš, mada je teško provodio sve svoje  dane, govorio je kao čovek koji  je uvek  imao  vremena. Brodksi  je uvek imao problema s nedostastkom vremena. U tome mu nisu pomogle ni religija,  ni istorija.”

Na ovo delo poljske autorke  Irene Grudzinske –Gros  ne treba  gledati samo  kao na „poljsko stanovište“ o velikom pesniku Brodskom,  nego kao  i kao na  domet univerzalnosti  biografije uopšte,  bilo da se ona odnosi   na jednog  pesničkog genija   ili na najprosečnijeg grafomana  o kome svaki ima sosptveno mišljenje.  

Još jedna biografija o Brodskom

Dvojnu biografiju „Magnetno polje“ interesantno bi  bilo uporediti sa još jednim nedavno publikovanim životopisom Brodsog čiji je autor Lav Losev. 

Branko Rakočević