Kremlj štiti Ruse u Kirgistanu

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izdao je naređenje ruskoj vojsci da zaštiti bezbednost Rusa u Kirgistanu. Naređenje je usledilo posle višednevnog bezakonja u Biškeku, do kojeg su doveli sukobi između pripadnika opozicije i pristalica svrgnutog predsednika Kurmanbeka Bakijeva.

"Predsednik Medvedev je izdao naređenje ministru odbrane Anatoliju Serđukovu, da preduzme mere kako kako bi zaštitio bezbednost ruskih građana u Kirgistanu", saopštio je portparol Kremlja i dodao da ove mere podrazumevaju i širi aspekt zaštite ruskih interesa u toj zemlji.

Rusija ima malu vojnu bazu na severu Kirgistana, u kojoj se nalazi oko 500 članova osoblja. I Sjedinjene Američke Države imaju u Kirgistanu svoju vazdušnu bazu, iz koje šalju vojnike u Avganistan.

U nastojanju da zaustavi nasilje, prelazna vlada Kirgistana, angažovala je 300 vojnika i policajaca, kako bi zaustavila nekoliko stotina naoružanih ljudi koji su pljačkali kuće Rusa i Turaka. Napadi su izazvali talas etničkog nasilja.

U sukobima u selu Majevka, nadomak prestonice Biškeka, juče je poginulo petoro ljudi, dok je 28 povređeno. Oko 160 ljudi je uhapšeno zbog učestvovanja u nemirima koji su počeli pre dva dana, kada je više od 1.000 etničkih Kirgiza pokušalo da oduzme zemlju u vlasništvu etničkih Turaka.

Svrgnuti predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev je 7. aprila pobegao iz Biškeka, posle protesta, tokom kojih su vojnici pucali na demonstrante ubivši najmanje 83 ljudi. Bakijev je u četvrtak potpisao ostavku i napustio zemlju.

Prelazna vlada tvrdi da je dozvolila Bakijevu da napusti Kirgistan, kako bi izbegla građanski rat i primenu sile na jugu zemlje gde svrgnuti predsednik još uživa veliku podršku.

EU će podržati Kirgistan

Evropska unija saopštila je da će ponuditi prelaznoj vladi Kirgistana političku i ekonomsku podršku, ukoliko oceni da je ta vlada potpuno posvećena brzom povratku demokratskog poretka u zemlji.

Ketrin Ešton, visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, rekla je da je ohrabruju rani znaci, među kojima i obećanja o usvajanju novog ustava i raspisivanju izbora, naglasivši, međutim, da u ovaj proces moraju da budu uključene sve stranke i etničke grupe.

"Privremena vlada mora da sprovede jasan plan ponovnog uvođenja ustavnog i demokratskog poretka, kao i vladavine zakona", rekla je Eštonova pred Evropskim parlamentom u Strazburu.

Izvor: RTS