Pita po receptu iz kamenog doba

Nučnici iz Izraela uspešno su ispekli pitu sa Bliskog istoka od zrna divljeg ječma koristeći mlinski kamen, stupe i slične pekarske instrumente koje su stvorili prvi stanovnici doline reke Jordan pre 12,5 hiljada godina, što je još jedan argument u korist ranog rađanja poljoprivrede, kaže se u članku magazina „PLoS One“.

„Udubljenja u kamenju i planinskim padinama koje su ostavili drevni ljudi u skoro svim uglovima jugoistočne Azije već nekoliko decenija su izazivala kontroverze među našim kolegama. Ja i moje kolege pretpostavili smo da su to drevne stupe u kojima su prvi ljudi mleli brašno i proverili smo tu hipotezu uz pomoć instrumenata koji su bili dostupni čovečanstvu u to vreme“, ispričao je Mordekaj Kislev sa univerziteta Bar Ilan u Ramat Ganu u Izraelu.

Kako su naglasili naučnici, oni su pokušali da rekonstruišu čitav ciklus proizvodnje hleba u kamenom dobu, počevši od prikupljanja žitarica do pečenja hleba. Prvo su prikupljali zrno divljeg ječma, koji je u širokoj upotrebi na Bliskom istoku, sušili ga i zrno ljuštili pomoću primitivnog alata.

Nakon toga, zrno se stavljalo u stupu, usitnjavalo uz pomoć drvenog tučka, dobijeno brašno se prosejavalo kroz sito i mesilo sa vodom. Ono što je interesantno, proces pretvaranja zrna u brašno imao je nekoliko etapa. Korišćeno je oruđe različite veličine pronađeno u Huzuk Musi. Prema rečima naučnika, ovakav proces paradoksalno veoma liči na to kako se zrno prerađuje u savremenim preduzećima.