Jutro počinje sa kompjuterom

Govoriti  danas o uticaju interneta na  decu je pogrešno:  intrenet na decu ne utiče,  on je sastavni deo  njihovog svakodenvnog  živiota!

. Tinejdžeri ne samo što koriste internet,  oni  posredstvom njega i žive.

. Internet-prostor je izmenio ne samo izvore informaija,  medija - sredinu, nego i ceo način života dece.

. Pri pravilnom korišćenju,  internet može postati kolosalni obrzovni rsurs.

. Obaveza koja se više ne može odlagati: proučavanje dece u inetrent-sredini.

. Svaki učitelj može postati „provodnik“ učenika na mreži. 
. Zavisnost od interneta je slična narkomaniji.
 
. U svakom slučaju:  teško roditeljima!

Neophodno izmeniti odnos organa vlasti u daljem radu s decom

Do ovakvog zaključka su došli učesnici  jednog od seminara koji se po celom svetu održavaju   na temu „Deca i intrenet“,  onog koji je  nedavno  održan u Visokoj školi ekonomije u Moskvi. Po  mišljenju  učesnika seminara,  ovaj zaključak će izmeniti odnos organa  vlasti  u  daljem radu s decom.

Odnos starijih prema internetu liči na paniku pokoljenja druge kulture koje prenosi  svoje strahove na mlade

„Način kako u našem društvu ocenjuju  odnosi dece i  interneta  najviše liči na paniku. I to paniku pokoljenja druge kulture koje se samo boji interneta  i prenosi svoje strahove na rastuće  pokoljenje“,  reči su  Sergeja Cimbaljenka,  vice-predsednika Sveruskog otvorenog foruma dečjeg i omladinskog ekranskog  stavralaštva „Bumerang“ koji  je podneo i glavni referat na seminaru.

Projekat o informacionom prostoru ruskih tinejdžera

„Čak su i zakoni doneti  na državnom niovu prožeti  tom negativnom atmosferom prema mrežama“,  rekao je glavni izvestilac na seminaru, Cimablenko,   koji  je predstavio na ovom forumu  i  svoje istraživanje  o informaconom prostoru ruskih tinejdžera  sprovedeno 2012. g. To je bilo treće istraživanje u ciklusu (prethodna dva su vršena  1987.  i 1995.). Glavni zaključci do kojih su istraživači došli  skoncetrisani su na   razlikovanje dece koja koriste internet od svojih vršnjaka koja mu nemaju pristup ili  se njime ne služe. 

Razlike između „internet-dece“  i njihovih vršanjaka

Intrenet-deca znatno više komnuniciraju sa vršnjcima i sa roditeljima,  češće odlaze na sekcije i treninge,  a takođe...  i na ljubavne sastanke. I ti zaključci do kojih su došli istraživači  donekle opovrgavaju  već ukorenjeno shvatanje da internet smanjuje realni životni prostor.

„Deca bez  intreneta“  više čitaju knjige

S druge strane,  pak,  deca  koja   se ne  koriste internetom ili su ga   napustila, imaju jedno važno preimućstvo: više čitaju knjige. (Inače,  u  strukturi slobodnog vremena učenika  čitanje zauzima drugo mesto posle komjuterskih igara). 

Internet-deca manje gledaju televiziju, češće slušaju radio,  više čitaju novine i časopise

Intrenet- deca  manje nego „obična“ gledaju televiziju, više čitaju novine i časopise,  češće slušaju radio. Za njih su značajne informacije o životu prijatelja i poznanika,  o rođenim i bliskim.   A daleko interesantnije i zahtevnije za „ interenet pokoljenja“  su ne šou-zvezde,  nego baš ljudi  koji predstavljaju nosioce novih ideja. 

Internet može postati kolosalni  obrazovni resusr

Pri pravilnom korišćelju tog kanala,  smatraju istraživači,  internet može postati kolosalni  obrazovni resurs.

Intrenet-prostor  je izmenio ne samo izvore informacija,  medija- sredinu, nego i ceo način  života dece.

Tinejdžeri ne samo što  se koriste Internetom,  oni žive posredtvom njega. Tako  se nameće kao obaveza koja se ne može danje odlagati: proučavanje dece u intetrnet –sredini. A upravo  nam takvi istraživači nedostaju u ovom trenutku.

Državana politika: „Ne puštati,  zabraniti,  razagnati“!

Anatolij Prohorov,  vodeći  naučni saradnik Ruskog instituta  kulturologije pri Visokoe školi ekonomije,  umetnički rukovodilac projketa  „Smešariki“ samtra da  je u Rusiji  nemali broj „pseudoistraživača“ čija ispitivanja  vrve od „histerijskih i anarhističkih“ radova posvećenih odnosu dece i  interneta. Kroz te radove,  kaže Prohorov,  sprovodi se državna poltika koja se satoji u trima zapvestima: „Ne puštati,  zabraniti,  razagnati“!

A po mišljenju Akenddra Šarikove,  profesora ove u svetu ugledne ruske visko - obrazovne ustanove, u mrežu su decu oterali na veštački način. Sada osim interneta u ruskoj medija-sredini skoro i da nema drugih  prostora na  kojima bi se mladi osećali komforno. Stoga je i jedan od ciljeva seminara bio da se  društvo i država  više posveti obogaćivanju i oplemenjivanju kulture uzajmnih odnosa dece i interneta. Škola ne sme da žmuri  u odnosu na promene koje su se desile praveći se da ih ne rpimećuje i zanemarujući njihov značaj i uticaj na učenike.

Svaki  učitelj može postati „provodnik“  detata na mreži,  takva je bila opšta retorika na ovom seminaru.

Internet menja psihofizičku karakteristiku dece

Nije mali broj naulnika koji smatra  da internet menja  psihofizičku karakteristiku dec.  Oni posebno ukazuju  da ne  bi trebalo   umanjvati opasnsoti mreže na planu  socijalizacije  tinejdžera.

Ne smemo zaboarvoti da skoro uvek kad se razgovara  na temu „Deca   i interent“  ne može se izbeći  tačka gledišta  da sada društene mreže niti su regulisane niti se njima upravnja.

Internet može izazvati rastrojstvo deteta i dovesti do autizma

Internet doprinosi i razvoju infantilizma  mladog pokoljenja,  može izazavti  rastrojstva u ponašanju dece i dovesti do  autizma.

Mobilnost mreže u svakom trenutku

Mreža je u mogućnosti da vrlo brzo okupi mlade ljude za akcije     najrazličitijeg karaktera  i da organizuje efikasnu službu  za pomoć i spasavanje ugroženih pojedinaca ili grupa.

U svakom slučaju: teško roditeljima 

Iz svega navedenog jedino bi se moglo zaključiti:   sa svakim uvođenjem  novih tehnologija  rastu brige i opterećenja roditelja  za svoju decu u svakom pogledu.
 
Jer internet je – ulica. A na ulici,  kao što se zna,  moguće je sresti  svakojake ljude,  tamo se svašta može dogoditi,   prijatno ali i ono za koje se kaže: „Pomenulo se,  ne povrtilo se“.

Zavisnost od interneta je slična narkomaniji.


Branko Rakočević