Nularica

U Banji Koviljači su ih barikadama napravljenim od bukvara i udžebinka za III razred Poznavanje prirode i društva,  kao i Beleškama iz Građanskog vapsitanja oterali,  onda su vlasti nameravle da ih kao privremeno raseljena banjska lica nasele u kasarnama u Aleksincu,  ali su  tamošnje strukture  gladnih  i preko podzemnih poltičkih voda žedne  prevedenih lica sa biračkih spiskova,   posttvili barikade od pečuraka odgajanih u lagumima kasarnskog kompleska  ŠU NATOVAC I.

Kasarne prenamenjne za rasade demokratskih izdanaka

U Aleksincu su,  međutim,  zapretili da neće koraknuti nijedan korak   dalje ka Evropi,  ako  u kasarne,  prenamenjene za rasad sadnica demokratskog  blagostanja, budu  nastanili azilante,  kojima inače svaka čast i čest,  ali u ovom rudarskom gradu već odavno nemaju ni amfore za pričest.

„Pa šta ćemo u Evropu bez njih,  paćenika iz Aleksinca,  zar nismo odčlučili da se u obećanu zemlju jedne EVROseZONE preselimo svi zajedno,  pa ako treba i sa azilantima,  i sa Tačijevim tapijama, matičnim knigama, diplomama,  carinskim pečatima na šiptarskom jeziku i pismu,    administartivniim prelazima kao državnim granicama,  je  li tako,  dame i gospodo,  poštovani građani?”,  upita aktuelni vladalac  bez granica  zemlje DSrbije,  koja je nekad, makar koliko to danas izgledalo čudno,  imala svoje državne granice.

-Tako je! - odjeknu cvrkut evroatlnatskpg   čeda,   iz prvog reda, trenutno baziranog na Vučjem dolu

I Vuk Drašković – Daničić,   koji ćud menja za evre, a  dlaku za dolare,  spada u tu vladajuću elitu,  jer je zakletvu položio   Titu,  kad je, kako kaže, bio mali,  ali njegove bivše pristalice (drugih i nema osim bivših)  stalno ponavljaju   da nema kud manji nego što je danas,  a smanjio se čim    je i prestao da  izvodi  performans na Ravnoj gori pod naslovom „Međe Vuka Manitoga“.

Vuk Drašković-Daničić prestao da izvodi performans na Ravnoj gori „Međe Vuka manitoga“

Bio je,  tvrdi,   primoran da odustane od te četničke instalacije, jer se uplašio da ga straže  Đenrala Draže ne bi   pustile da priđe, iako je uspešno maskiran bradom. 

Ali se on i ne jedi zbog toga, nego mirno s Čedom sedi,  dok ga LDP garda  iz Ohaja čuva,  zato što Vuk  Drašković-Daničić uvek mora imati  neku gardu,  koja god bila,  za njega je DSpska doborovoljačka garda koju je osnovao, bila,  a ne zna se da li je ostala (to zna samo Haški tribunal) jedina čuvarica srbskih granica,  ali su se odavno sve SPO ptičice ne samo spustile,  nego i utopile u more.

Ta manimo se Vuka i njegovih Poganih međa

Ta manimo se sad Vuka Draškovića -Daničića  i njegovih Poganih  međa,  makar koliko manite bile,   bar dok ne propratimo dešavanja o kojima nas obaveštava RTV DStara Pazova (v.d.direktora i gl. urednika Miloš Lazić, mada ga oglašavaju kao direktrora) u kojima svako dobronameran može naći ponešto manito,  ali neka ga pričuva bar do izbora,  valjaće mu, („iskoristi svoju manitost  i upotrebi je!“,  ko se još ne seća ovog sočnog izbornog saveta našeg demokratskog očinjeg vida,  Cesida?).

Opštinski javni servis RTV DStara Pazova, koja emituje program na gornje-srednjetibetskom jeziku  pod sloganom:  „Vaše pravo je da i dalje ništa ne znate osim onog što vlasti saopšte,  a mi prenesemo“,  u svom   razglasu u emisiji „Na žutom talasu“ je redovno  obaveštavalo svoje drage slušaoce,  i još  milije (ako se može,  a ne može) gledaoce,  sa, prema vlastima po žustroj kritičnosti   prepoznatljivoj,  oštroj, samo ovom žutom agitpropu svojstvenoj žestini, o pokušajima da azilanti nađu konačno svoje  privremeno ili trajno obitavalište.

Kasarna ŠU NATOVAC II u Rumi brendira Rumski vašar

Neko je predložio da se azilanti udome u  kasarni ŠU NATOVAC II u Rumi,  ali vam nećemo reći od koga je taj predlog mogao poteći,  jer biste se,  kako Matija reče,  odmah setili ko je,  a ako pitate da li je to možda Rumljanin  Vlatko Ratković,  predsednik Zakonodavnog  odbora, Narodne nam (i vama,  takođe,  Skupštine),  odmah ćemo vas prijaviti Gordani Ćomić da vam uskrati pravo  na repliku,  a uskraćeniste,  samo tako,  ali može biti i gore,  nije valjda,  ju naopako,  što bi rekli Sremci.

Na mogunost da kasarna u centru Rume,  okružena zgradama srednjih škola,  koju je kao i sve vojarne u DSrbiji svojevremeno očistio od vojske DSrbski  minister vojni,  kursista vatogasnog tečaja drugog stepena u Ohaju,  nosilac ordena  bakarnog šmrka,  sa srebrnim mlazevima Gricko- Belegiš, rok upotrebe ograničen,  izloženog u azilantskom umetničkom   skloništu „Bistra” (a neće valjda „Mutna“), reagovali su Naši,  Vaši i Njihovi,  koje je u potaji sokolio predsednik opštine  Vuković (Goran  Vuković) ističući da je Ruma brendirana kao opština vašara,  i da je nedopustivo da vojarnu makar i privremeno zaposednu azilanti pošto će ona poslužiti kao izložbeni paviljon za brenidrani vašar u Rumi koji je pod zaštitom UNESKA,  EU i Pajtića doktora Bojana Riđeg lično.

Azilante tražio Ješić (Goran Ješič)

Smeštaj,  ishranu,  opštinski brigu, vakcinaciju od svinjskog Tomičinog gripa,  suvog Cvetkovićevog  kašlja, uz   zaštitu od svake vrste nasilja,    bio  je  spreman azilantima da pruži   Ješić,   Goran Ješić, predsednik opštine Inđija.Bio je voljan da im  izda kompletan  pansion na nedoređeno vereme u naselju apartmanskih tipova, vlasnika  džipova,  izgrađeno za nepoznte kupce u najstrožem centru grada  po cenama koje su postale za sve osim za njega, Ješića,  Gorana Ješića, kreditore i investitore najstroža tajna.Kompletne usluge smeštaja i opštinske brige o azilantima trebalo je po Ješićevim zamislima da peuzmu  pokrajisnki i republički pristupni fondovi ne čekajući pristup evropskim   sve mutnijim i presušenijim  potočićima,  koji se pretvaraju u presahle sa nešto pokvšene siće u centima  kao najjačim EU argumentima,  lokve po kojima je,  ako je iko,  on,  Ješić (Goran Ješić), gazio,  a neizvesno je da li i sada to čini,  jer se stalno pravi Toša od Beča do Gladnoša.

U međuvremenu je Ješić, Goran Ješić,  morao da otputuje u Ameriku,  što,   inače,  često praktikuje,  pa otud u opštinskoj himni Inđije i stihovi: „Naš je   Ješić od čelika / njega štiti Amerika”,  a sa  projektom „Azilanti ovde i danas“ nije stigao da upozna svoje saradnike,  koje inače uvek upoznaje sa svim svojim idejama i  planovima,  ali tek pošto budu ostvareni,  a  ukoliko dođe do kraha,  što se redovno dešava,  on se pravi ne Englez,  malo je to,  nego pravi,  pravcati  Amerikanac,  što on,  po sopstvneoj uobrazili delimično i jeste.

Inicijativu preuzma  takođe   jedan Goran predsednik - Jović iz Stare Pazove

Naslućujući da mu smeštaj azilanata može doneti veliki publicitet i povoljan predizbnorni lični,  a dakakao,  i stranački prestiž ne samo u dstaropazovačkoj opštini nego  u DSrbiji,  posebno u krugovima bliskim DSrbskoj junačkoj,  sigurnoj kući fudbala,  koja je na njegovu inicitatvu i na lokaciji koju je on  samoinicijativno darivao i izgrađena,  hadži Goran Jović,  kao treći predsednik iz kadrovskog rasadnika žutih sremačkih Gorana,  počeo je akciju lobiranja,  agitacije i propagande,  u potaji,  naravno,   očekujući da će  ona dovesti do marketniškog buma,  što se i ostvarilo.

Opština Stara Pazova – jedina Trilaterala u DSrbiji
 
U marketnišku operaciju je,  kao  i uvek dosad  u sličnim  različitim prilikama,   uključen komletan   predsednikov agitaciono propagdni vrhovni i prateći  štab,   na čijem su čelu v.d. direktora RTV DStara Pazova, zatim  urednik oficijelnog mu opštinskog   sajta,  što je samo formalno,  jer su svi mediji u opštini,  samo stranice jednstvenog informativnog portala   haži Gorana Jovića,  njegovo lično inforomativno obezbeđenje.

Vrhovni i prateći   štab sa  specijalnom jediniciom informtivnog predsednikovog obezbeđenja od istine i njenih pratećih pojava,  uzroka,  a i posledica,  objedinjuju sa komandnom odgovrošću  Miloš Jović,  predsednikov brat,  u koga je imao neograičeno poverenje proslavljeni  Bagerista Džo,  zatim Sava Nikolin,  lični predsednikov dekorater, prioritetni budžetski korinsik,  poznat kao sluga (najmanje) dva politička gospodara,  odnedavno  zauzet  uvežbavanjem uloge presednika Opštinskog odbora  SPS (Savinog pokreta socijalista)  na čitajućim probama   za predstavu „Proba,  ljubav moja“ koju po tekstu I instrukcijama Dušana Bajatovića režira  Ljubiša Milanović,  nestali šlan SPS od 1996.g. uz logističku podršku šefa predsdnikovog kabineta Zoran Smuđe,  čuvenog po tome što nije  frizirao izveštaje Vililiksa zato što, a to je  što je opšte pozanto, ne samo što nije frizer,  nego to nikad nije ni bio.

Trilateralna opština - amatera,  biznisa i sporta – AMBIS

Po zamisli agitaciono-prpogadnog štaba,  (Agitprop) sa kojom se saglasio pre nego se s njom i upoznao i sam predsednik,  hadži Goran Jović, što inače kakareketriše njegovo političko  delovanje da se unapred saglasi sa rešenjima pre nego se i upozna sa njihovim sadržajima,  a kamo li sa uzrocima i posledicama,  glavni marketnški identit opštine oličen je u trilaterali: opština amatera,  (svi smo mi amateri u neku ruku,  ne razumemo se u svoju struku),   biznisa i sporta -AMBIS.

Sve opštnske poglavice na  samitu o  nasilju u školama

I baš u vreme kad su svi opštinske poglavice bile u jednoj osnovnoj školi koja je usvajala program borbe sa nasiljem,  a čija je inače u politčkim krugovima favorizovana direktoraka  pozanta po tome što se nasilno pre nekoliko goidna uselila (kao samica) u  stan solidarnosti koji je dodeljen jednom njenom kolegi (sa decom),  stigla je vest  će Kuća fudbala biti data na raspolaganje azilantima,  da  je ta odluka dobila saglasnsot najviših fudbalskih i političkih instanci (koja je razlika) DSrbije,  koja treba da se počne primenjivati  odmah,  (a da li je i počela,  ne zna se.)

Komanda  iz Banovine: umesto srednjeg prsta koji pokazujete azilantima,  satavite prst na čelo!

Kad je stiglo naređenje od vladaoca  DS Vojvodstva srbskog  i multinacionalnog,  Bojana doktora Pajtića-Riđeg,   poslato sa vladarskog  trona iz Banovine:  „Umesto što   pokazujte srednji prst azilantima,  stavite prst na čelo,   bilo ono tužno ili veselo!”, pripreme za prihvatanje azilanta u DSrbskoj, jinačkoj, sigurnoj kući  fidbala u DStaroj Pazovi  su bile u završnoj fazi,  ali skrivane od javnosti:  akcija je bila toliko tajanstvena da neki od učesnika u projektu nisu ni znali šta  rade.

Pošto potpredsednik Izvršnog odbora  FSS, zbog ranije preuzetih obaveza u Nišu,   nije bio u stanju  da bude nazočan,  održana je prvi put telefinska sednica ovog foruma,  ali, nažalost,  odsustvujući potpredsednik nije bio dostupan,  pa je zato u krnjem sastavu doneta jednoglasno odluka da se Beli dvor DSrbskog fudbala ustupi na raspolaganje azilatima pod uslovima koji ne moraju,  bar zasad,  biti objavljeni.

Elaborirao je član Izvršnog odbora, darodavalac opštinskog zemljišta za lokaciju DSrpske fudbalske kuće putujuće, predsednik AMBIS opštine  DStara Pazova, hadži Goran Jović,  čovek od posebnog poverenja predsdnika FSS,  fudbalskog princa Tomislava Karadžića,   Tomija K.,   i njegova desna ruka (u gipsu).

Od predstavnika medija ovoj istorijskoj sednici DSrbskog  fudbalskog politbiroa prisutvovao je jedino Dragan Bursać,  sporstki radnik i novinarski  predradnik,  urednik sportskog programa  lokalne RTV  i lični Jovićev  ataše za  sport,  omladinu,  slobodne udarce,  odložene prenose i promociju  kornerskih  zastavica „davno zaboravljenih  predaka”.

U kominikeu koji je usvojila fudbalska DSrbska vlada (uskoro u egzilu),  a prenela na crkveno-engleskom dijalketu,   gornje-srednje tibetskog  jezika u službenoj upotrebi,  medijski sponsor celog poduhvata,  sporstka redakcija  RTV DStara Pazova, se  konstatuje:

„1. Sva  ispitivanja  sprovedena uzduž i poprkeo aut- linije  svetskog javnog mnjenja  obavjenog i pored često  nepristupačnog medijskog stenja,  pokazuju da je veliki priliv azilanata u DSrbiju naglo  usledio  nakon otvaranja Belog dvora DSprkog fudbala u DStaroj Pazovi.

Ova  vest je izazvala toliko senzacija u svetu da je može pomračiti  samo informaicja o izgradnji prekookenske flote u Švajcarskoj,  u Bernu,   najvećem svetskom brodogradilištu.

Jer je opštepozanto da se u DSbiji fudbal igra na istom nivou na kome se odvija prekookenaksa plovidba u Švajcaskoj,  čijem franku,  inače, svaka čast jer će kao takav uskoro postati odabrana valuta  DSrbije,  ako već nije,  a možda jeste.
 
2. Imajući u vidu da se  DSrbska amaterska fudbalska trupa  pod nazivom  „Orlovi koji nikad  ne lete” skoro tokom cele godine nalazi na gostovanjima po stadionima   fudbalskih velesila širom planete kao što  su:  Obala Slonovače, Honduras,  Tartsatan,  Rog Afrike,  Veliki Nokat Južne Azije,  Turkmestan,  Srednji Prst Velikog Indijskog Arhipelaga, i da ne nabrajamo, -apatrtmani,  restorani,  tereni za rekreaciju,  bazeni i ostala infrastruktra ostaju skoro tokom cele godine neiskorišćeni u celini i celosti, pa ih stoga   DSrbska  Fudbalska Vlada (uskoro u izbeglištvu)   ustupa na koriščćenje azilantima  pod određenim uslovima od kojih je  većina na kaznenom terenu  poslovne tajne.

3.Osim jednog: Azilanti su dok budu boravili na ovom prostoru obavezni da formiraju mešovitu  fudbalsku repreznataciju ili pak ekipu pojednih zemalja iz kojih je najveći broj  azilanata, -darovitih nogometaša dugo prugaša,    što je inače jedina slabost naša,  koje bi učestovale na intertanconalnom turniru zajedno sa  fudbalskom folklornom družinom „Orlovi koji nikad e lete“ neposredno   po  njenom povratku sa  mobilne smotre nogometnih folklornih udruga  koja se održava u zemljama  kako drugog,  tako  isto,  ako ne i više,   trećeg sveta.

Svi golovi koje bi eventuano „Orlovi koji nikad ne lete“ bili u stanju da „izlegu” na tom turniru koji će se pred prepunim  tribinama huligana održati na pomoćnim ternima Srpske kuće fudbale,  kandidoavće se za zaštitu UNESKA  kao nematrijalna dobra svetske kulturne baštine čija je zemlja porekla DSrbija,  a uži zavičaj  trtilaterala,  opština amatera,  biznisa i sporta –AMBIS,  DStara Pazova.


(Nastaviće se)

U nastavku ODJECI I REAGOVANJA sledi: 

Iz knjige utisaka delegacije azilanata u poseti Kući fudbala

Njihovi očevi su posećivali Kuću cveća,  a oni Kuću fudbala

I Amerikanka Kilari Hakli Beri Beri iz Nju Džersija  traži azil u DStaroj Pazovi  u kojoj je spremna da uloži svu azilantsku pomoć kao grinfild investiciju za podizanje najmodernijeg pogona za proizvodnju  identifikacionih grickalica.

Azilant No Kom iz Kampućije, unuk nekadašnkeg princa  Norodoma Sihanuka,  strahuje od vladvine žutih Kmera i  od pojave Pol Poltrona,  kloniranog Pol Pota,  samo u novim, demokratskim prilikama,    (ukoliko se nije već  i oglasio).

Legendarni   iscelitelj  Sabur-Ben Sahem, azilant sa Velikog Nokta Južnoindijskog Arhipelaga,  specijalista za nanošenje i izazivanje auto -srčanih i državnih  udara, preživeo šest srčanih, a  organizovao osam neuspelh  državnih udara diljem Arhipelaga Velikog Nokta,  ponudio edukaciju za  izvođenje višenamenskih slobodnih udaraca.

Azilant Đula  Halmaš,   iz Šijafoka,  Balaton,  Mađarska,  ponudio grinfild investiciu u bilo kojem mestu u Vojvodii iz Horti kulture,  bilo što to da znači.

Jusuf Salah Edin iz Somalije poželeo  da nastupi na Kulturnom letu sa svojim bendom  „Crveni  grejpfurt” za svega 60 hiljada evra,  što je za 10 hiljada manje od nastupa „Crvene jabuke“ za doček, sad uveliko i iz DStare Pazove odlazeće godine, (a ipak grejpfurt i jabuka nisu isti po lekovitom dejstvu,  bez obzira što i jedno  i drugo uvozimo).

„Veseli Savini socijalsiti utopisti“ sviraće u okviru predizbornih aktivnosti urođeničke melodije za azilante priklikom njihovog boravka na bazenima „Bojanova i Jovanova korita“ u Novoj Pazovi, koji primaju kupače-neplivače (iako još nema vode u njima,  a nisu ni izgrađeni,  zato što Evropa više ne može da čeka)  i to samo za 10 hiljada evra,  što je zntno jeftinije nego što naplaćuje  za   marketniške usluge  bez  bilbordskog vešanja   jednostranačkoj (novopzaovačkoj)  Upravi  G 17 plus  opštinskog   Vodovoda sa    i bez kanalizacije…


(Decembar,  2011)
Branko Rakočević