I despot Stefan Lazarević pivom dvorio goste
Posle 175 godina jedna od najstarijih pivara sa našeg prostora odlazi u istoriju. Čuvena Beogradska industrija piva, završila je u stečaju, a flašice sa BIP logom, postaće uspomena i još jedan motiv iz duge srpske tradicije ispijanja, spravljanja i prozivodnje piva. Ovaj čudesni napitak od hmelja kod nas pio se još u srednjem veku, a bio izuzetno popularan užitak u vreme despota Stefana!
Srbi su, tvrde inženjeri ove tehnologije, za pivo znali još u ranom srednjem veku, a u njemu su uživali srbski vitezovi. Spravljali su ga i pili na dvoru, manastirima i privatnim posedima. O tome svedoče i Svetosavska hrisovulja, Dečanska povelja i jedno sačuvano pismo kralja Vladislava.
Prvo srbsko pivo pravilo se od slada iz žita, uz postupak ohmeljivanja. Zavisni seljaci na posedima Banjskog, Bistričkog, Gračaničkog i Dečanskog vlastelinstva, bili su dužni, obično pred neki praznik, da daju manastiru slad i hmelj.
Pivo se pilo i u Pirotskom kraju, ali se spremalo sa ovsenom žitaricom, i bilo je poznato pod nazivom “alovina”. Slična ruskom kvasu.
- U vreme despota Stefana, sve se više pilo pivo kao novo piće i tada postaje veoma popularno - govori Saša Despotović, inženjer prehrambene tehnologije, asistent na Tehnologiji piva Poljoprivrednog fakulteta Zemun. - Nakon austro-turskog rata, početkom 18. veka, i austrijske okupacije Beograda dolazi do naseljavanja Nemaca koji sa sobom donose znanje i tehnologiju proizvodnje piva. Upravo u tom periodu na Dorćolu se otvaraju dve male pivare-radionice.
Pivo se može proizvesti u sopstvenom domu. Inženjeri kažu da je za 20 litara piva potrebno 23 litra vode, četiri kilograma ječmenog slada, 250 grama pšeničnog slada, 0,25 kilograma aromatičnog slada, 30 grama peleta hmelja i jedna kesica kvasca.
Kako istraživanja pokazuju, u 18. veku se u Beogradu trošilo mnogo alkohola. Srbski guverner od 1733. do 1736, general Maruli, u jednom izveštaju se žali kako “svaki nevaljalac, koji ovamo pobegne i uzme jednu sobu pod kiriju, kupi bure ili dva piva ili ih uzme na veresiju”. Za vreme nemačke vladavine Beogradom, trošilo se naročito mnogo piva.
- Pančevačku pivaru Abraham Kepiš je osnovao 1722. godine po ugovoru koji je zaključio sa Zemaljskom administracijom Austrije - objasnio nam je Despotović.
- Proizvodilo se na zanatski način, a kapacitet je bio 10.950 kofa, ili 6.100 hektolitara. Pivara je od 1847. godine u vlasništvu porodice Vajfert, koja je dala značajan doprinos razvoju pivarstva u Pančevu i Beogradu. Pred Prvi svetski rat pivara je dostigla kapacitet 31.000 hektolitara piva, a u periodu 1921-1927. godine, nakon rekonstrukcije, kapacitet se povećava na 50.000 hektolitara.
Uprkos što je na listi 10 gradova u kojima može da se popije najjeftinije pivo britanskog lista “Independent”, Beograd na osmom mestu, potrošnja piva kod nas se iz godine u godinu smanjuje. Za poslednjih osam godina, smanjili smo kunzumiranje ovog napitka za trećinu, a razlog je, kažu stručnjaci, slaba kupovna moć. U odnosu na potrošnju ovog pića u svetu, naša zemlja daleko zaostaje za vodećima! Po glavi stanovnika, godišnje popijemo 65 litara piva, što je upola manje od, recimo Austrijanaca. U istom periodu proizvedemo oko pet miliona hektolitara, a, na primer, Nemci gotovo 20 puta više.
- U 19. veku knez Miloš Obrenović ispoljio je veliko interesovanje za pivarstvo. Na njegovu molbu, mlinarski stručnjak iz Sremske Mitrovice, Vajhapl, 1839. godine otvara prvu malu radionicu za varenje piva u Beogradu, na prostoru između današnjih ulica Skadarske i Cetinjske - rekao je Despotović.
U Velikoj pivari održavale su se i prve pozorišne predstave u Beogradu. Kasnije je stvoreno i prvo Srbsko pivarsko akcionarsko društvo. Početak 20. veka obeležile su mnoge tehničke novine, koje su uvedene kako u beogradske, tako i u ostale pivare na teritoriji tadašnje Jugoslavije. Sve novine prvi je uvodio Đorđe Vajfert, vlasnik pančevačke pivare, koji je izgradio novu veliku pivaru i u Beogradu, ispod Topčidera, na mestu današnje velike fabrike BIP.
- Izvor
- / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Zemlja je očuvala svoju ekonomsku nezavisnost uprkos nepovoljnim spoljnim uslovima, izjavio je ministar finansija Anton Siluanov na PMEF-u....
Odluka je zasnovana na činjenici da tužba Centralne banke Rusije protiv Juroklir banke nije priznata po pravu EU i Juroklir „ne priznaje nadležnost suda“...
Abu Dabi ima „suvereno” pravo da donosi takve odluke, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov....
Taj potez UAE predstavlja značajan udarac za globalnu organizaciju velikih proizvođača nafte....
.jpg)
Kijev je od januara obustavio isporuke ruske sirove nafte, što je izazvalo spor sa članicama EU, Mađarskom i Slovačkom...
Ogromna sredstva namenjena vojnom jačanju povećavaju rizik od korupcije, upozorava prvi čovek OLAF-a...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
