Bliski istok bi do kraja veka mogao da postane nemoguć za život

Dalji rast srednjih godišnjih temperatura i vlažnosti vazduha, kao i učestalost ekstremnih vremenskih prilika, mogli bi zemlje Persijskog zaliva da pretvore u tlo nepogodno za život čoveka početkom 2070. godine, upozoravaju klimatolozi u članku objavljenom u časopisu „Nejčer klajmat čejndž“.

„Ako nastavimo da emitujemo tako mnogo izduvnih gasova kao danas, do kraja stoleća će zemlje Persijskog zaliva preći kritičnu tačku i postati nepogodne za život čoveka. To je postalo primetno ranije nego što smo očekivali, a razlog za to je jedinstveni sklop faktora — vlažnosti, velikog isparavanja zalivskih voda i visokih temperatura“, upozorio je Elfatih Eltahir iz Tehnološkog instituta iz Masačusetsa.

Eltahir i njegov kolega Džeremi Pal sa Univerziteta Lojola u Los Anđelesu zaključili su to pokušavajući da shvate kako će se promeniti takozvana „temperatura mokrog termometra“ u narednih sto godina u zemljama Persijskog zaliva i Bliskog istoka.

Kako objašnjavaju naučnici, „temperaturom mokrog termometra“ geolozi i klimatolozi nazivaju kombinaciju dva faktora — temperature životne sredine i vlažnosti koja je prati. Ona označava veoma prostu stvar — ispod ovog nivoa nijedan predmet ne može da se rashladi otpuštajući vlagu sa svoje površine.

To je za čoveka veoma važan parametar, jer se ljudsko telo hladi otpuštajući vlagu sa površine kože. U skladu sa tim, „temperatura mokrog termometra“ će preći 35 stepeni, zbog čega čoveka očekuju pregrejavanje, toplotni udar, pa čak i smrt ukoliko nema spoljašnjih izvora rashlađivanja.

Računica Eltahira i Pala pokazala je da će zemlje Persijskog zaliva preći tu kritičnu tačku veoma brzo, u sedamdesetim godinama ovog veka, ako lideri zemalja–članica Ujedinjenih nacija ovog decembra ne uspeju da na Pariskoj klimatskoj konferenciji postignu dogovor, a otrovna isparenja nastave da se emituju aktuelnim tempom.

U tom slučaju nepogodni za život postaće mnogi veliki gradovi i naselja u regionu — katarska prestonica Doha, Dubai i Abu Dabi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saudijski grad Dhahran, iranski gradovi Bandar Mahšahr i Bandar Abas, kao i čitav niz drugih oblasti u kojima će „temperatura mokrog termometra“ gotovo stalno biti veća od 35 stepeni.

U nekim gradovima, na primer, u Kuvajtu, letnje temperature će u posebno žarkim sezonama premašivati 60 stepeni.

Deo ovih regiona već sada se suočava sa problemom izazvanim klimatskim promenama. Na primer, u julu ove godine temperature u nizu iranskih i iračkih gradova premašivale su 48 do 50 stepeni preko dana, a 30 stepeni noću, približivši se psihološki opasnoj vrednosti od 34,6 stepeni „po mokrom termometru“.

Uzrok svega ovoga jeste jedinstveni spoj prirodno–geografskih faktora Bliskog istoka, od kojih se posebno izdvaja plitkovodni Persijski zaliv čije će vode aktivno isparavati pod dejstvom žarkog Sunca 21. veka, što će povećati vlažnost vazduha do maksimuma.

Istovremeno, ako isparenja budu smanjena, a rast globalnih temperatura bude zadržan na nivou od dva stepena Celzijusa, situacija će ostati slična današnjoj, što je veliki plus za zalivske zemlje.

Upravo zbog toga naučnici savetuju arapskim državama da ulože maksimalne napore da mere za zaustavljanje globalnog otopljavanja budu usvojene.