Brzo piši prevod Disa, imam infarkt, hitna je pred vratima

U okviru literarnog susreta „Rusko-srbski književni klub” juče je na Sajmu knjiga sa poznatim ruskim pesnikom, prevodiocem, tumačem i izdavačem srpske književnosti, Andrejem Bazilevskim razgovarao pisac Branko Stevanović. Andrej Bazilevski (1954), koji je pored ostalog i saradnik Instituta za svetsku književnost „Maksim Gorki” Ruske akademije nauka, i koji je prevashodno polonista, do sada je u više navrata boravio u Srbiji kao proučavalac srpske književnosti, a budući da je autor više od devet poetskih knjiga, razgovor je počeo predstavljanjem upravo poetskog stvaralaštva Bazilevskog. Poeziju Bazilevskog kod nas su, pored ostalih, prevodili Mirjana Bulatović i Vladimir Jagličić.

Sin dvoje profesora ruske književnosti, Bazilevski je rastao uz englesku književnost i Šekspira, a jednom prilikom je ipak izjavio:„Ja sam slavista po vokaciji, obrazovanju i vaspitanju.” On je od 2004. godine priredio i, u izdavačkoj kući „Vahazar”, objavio obimnu „Antologiju srpske poezije”, „Antologiju srbskog pesništva 20. veka”, i „Knjigu radosti, Antologiju srbskog pesništva za decu i o deci”. Za svako od ovih izdanja Bazilevski izveo je pravi podvig: samo za trotomnu „Antologiju srpske poezije” angažovao je dve stotine ruskih prevodilaca, koji su svoj posao obavili besplatno. Juče se mogla čuti i anegdota da je prevodilac Andrej Osmolovski, pošto je doživeo srčani udar, nazvao Bazilevskog telefonom i kazao mu: „Slušaj, hitna pomoć mi je pred vratima, preživljavam srčani udar, brzo piši, diktiraću ti prevod Disove pesme `Pijanstvo`”.

Međutim, Bazilevski je kao prelomni trenutak u bavljenju srbskom književnošću naveo godinu 1999. i vreme NATO bombardovanja Srbije.

„Bombardovanje vaše zemlje za mene je bio šok. Nisam mogao ništa da uradim, osim da sve više prevodim srpsku poeziju”, rekao je Bazilevski. Među omiljene srpske pesnike svrstava Lazu Kostića, Zmaja, Stevana Raičkovića i Dušana Radovića, Desanku Maksimović, a od ruskih pesnika posebno voli Bloka.

Kao način dolaženja do pesama koje prevodi on navodi pre svega rad u biblioteci.

Izdavačka kuća „Vahazar” objavljuje kontinuirano i almanah „Rusko-srbski krug”, koji je svojevrsni most između naše dve kulture, a u okviru rusko-srpske biblioteke objavljeni su prevodi poezije Radovana Karadžića, Miroslava Toholja, Rajka Petrova Noga, Đorđa Sladoja, Vitomira Nikolića, Brane Crnčevića, Dragana Dragojlovića, Mira Vuksanovića, i drugih.

Sada Andrej Bazilevski priprema Antologiju srbskog pesništva od 11. do 19. veka, a posebno obraća pažnju i na srpsku poeziju stvaranu u Dubrovniku.

M. V.