Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 20.11.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu za 20.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


 

VIDEO VESTI

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 20.11.



Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 20.11.

MMF: Ukrajinski dug prema Rusiji - državni - Međunarodni monetarni fond (MMF) potvrdio je da dug Ukrajine u iznosu od tri milijarde dolara prema Rusiji treba posmatrati kao državni, pa će samim tim odbijanje isplate dovesti Ukrajinu do bankrotstva, izjavila je pomoćnica ministra finansija Rusije Svetlana Nikitina.

Ona je istakla da se dug prema Rusiji ne može posmatrati kao komercijalni, na čemu insistira ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk.

„Mi nismo Kijevu slali nikakav formalan predlog za otplatu duga jer Rusija ima ulogu kreditora, a prema međunarodnoj praksi, dužnik je, u slučaju da nije u stanju da vrati dug, dužan da sedne za pregovarački sto i ponudi predlog otplate“, objasnila je Nikitina.

Uporedo, istakla je ona, Ministarstvo finansija Rusije je u stalnom kontaktu sa MMF-om, imajući u vidu da se po tom pitanju već duže vreme vode razgovori.

„MMF je organizacija koja formira program finansijske pomoći Ukrajini. Samim tim, problem duga može biti rešen putem tog programa, budući da je postalo jasno da Ukrajina nema dovoljno sredstava da ga samostalno izmiri“, rekla je Nikitina i dodala da u slučaju da se do 8. decembra, kada je dogovoreno zasedanje saveta direktora MMF-a, reši pitanje duga, MMF neće morati da menja program pomoći Kijevu.

Nešto ranije ruski predsednik Vladimir Putin predložio je plan koji podrazumeva gašenje duga po milijardu dolara svake godine, od 2016. do 2018, uz uslov da za njega garantuju vlasti SAD ili Evropske unije ili jedne od međunarodnih finansijskih institucija.

Oglasio se i premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk, rekavši da će Ukrajina uvesti moratorijum na isplatu spoljnog duga prema Rusiji ukoliko Moskva ne prihvati uslove Kijeva da se dug umanji za 20 odsto, kao i da se period isplate produži za četiri godine.

Odbijanje isplate duga - bankrotstvo Ukrajine - Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da u slučaju da Kijev ne plati tri milijarde dolara Rusiji, to će značiti bankrotstvo Ukrajine.

Peskov je rekao da Rusija od Ukrajine još uvek nije dobila zvaničan odgovor na ponudu otplate duga, kao ni od jedne od preostale tri strane koje bi trebalo da bude njeni garanti.

Predlog koji je predočio ruski predsednik Vladimir Putin podrazumeva gašenje duga po milijardu dolara svake godine, od 2016. do 2018, uz uslov da za njega garantuju vlasti SAD ili Evropske unije ili jedne od međunarodnih finansijskih institucija.

„Radi se o državnom dugu koji Ukrajina treba da plati, a u slučaju da to odbije — to će značiti njeno bankrotstvo“, rekao je Peskov.

Prethodno je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao da će Ukrajina uvesti moratorijum na isplatu spoljnog duga prema Rusiji ukoliko Moskva ne prihvati uslove Kijeva da se dug umanji za 20 odsto, kao i da se period isplate produži za četiri godine.

Ukrajina neće platiti Rusiji tri milijarde dolara - Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk insistira na tome da Kijev ne plati Rusiji tri milijarde dolara duga i ruska strana neće dobiti druge uslove restrukturiranja, izjavio je premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk u intervjuu Prvom kanalu nacionalne televizije.

„Ja sam isto rekao (ruskoj strani): druge uslove od onih koje imaju ostali kreditori, nećete dobiti. Osnovni uslovi — smanjenje duga za 20 odsto, prenos svih dugovanja za četiri godine. Ako ne želite, onda ćete dobiti odluku Vlade Ukrajine o uvođenju moratorijuma za isplatu tri milijarde dolara Rusiji. Veoma prosto želim da objasnim našim susedima i državi-agresoru: mi nećemo platiti tri milijarde dolara“, rekao je Jacenjuk.

Ukrajina je 13. novembra završila restrukturiranje dela državnog duga koji je dotakao i obveznice od 15 milijardi dolara, od kojih su 3 milijarde bile otpisane.

Junker predlaže zbližavanje Rusije i EU - Šef Evropske komisije Žan–Klod Junker poslao je ove nedelje pismo predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u kojem je nagovestio da bi moglo da dođe do tešnjih trgovinskih veza između Evropske unije i Evroazijske ekonomske unije, predvođene Rusijom, imajući u vidu napredak u poštovanju primirja u Ukrajini.

Pismo šefa EK Žana-Kloda Junkera za saradnju EU i Evroazijskog ekonomskog saveza je stiglo, a njegov sadržaj nije otkriven, saopštio je pres-sekretar šefa ruske države Dmitrij Peskov.

„Ako se ne varam, takvo pismo na ime (Vladimira) Putina je stiglo. Istina, ja ništa neću govoriti o njegovom sadržaju, obično to ne radimo. Ideja dijaloga između EU i Evroazijskog saveza je stara ideja. To je to za šta se ruska strana zalaže, jer je to i potrebno za uspostavljanje naših trgovinsko-ekonomskih odnosa“, saopštio je pres-sekretar šefa države.

Ranije je saopšteno da je u pismu napisanom posle samita G20 u Turskoj, u koje je Rojters imao uvid, Žan-Klod Junker „istakao značaj dobrih odnosa Evropske unije i Rusije, koji, na njegovo žaljenje, nisu mogli da se razvijaju prošle godine“.

On je rekao da je od zvaničnika Evropske komisije zatražio da prouče opcije o bližoj saradnji Evropske unije i Evroazijske ekonomske unije, prenosi Rojters.

Puškov: Odnosi sa Evropom nalaze na prekretnici u odnosu na prethodne dve godine - „Mislim da se naši odnosi sa Evropom nalaze na prekretnici u odnosu na prethodne dve godine, koje se mogu okarakterisati kao period prilično oštrih političkih konfrontacija“, rekao je Puškov, podsećajući na antiruske sankcije, brojne optužbe od strane Zapada na račun Ruske Federacije i usvajanje rezolucija antiruskog karaktera u zapadnim institucijama.

Prema njegovim rečima, na Zapadu više nije aktuelna veštački stvorena priča o Rusiji kao pretnji za Evropu.

„Ruska pretnja danas postoji samo u izjavama lidera baltičkih zemalja. Ali, od nje nije poginuo nijedan čovek. Od Islamske države poginule su stotine ljudi“, naglasio je on.

Međutim, NATO-u je i dalje „lakše da se bori sa izmišljenom pretnjom“, iako bi bilo „ispravnije da se ta organizacija bavi realnim izazovima“.

Ukrajinska kriza ostaje aktuelna, ali ona je sada „na trećem ili četvrtom mestu dnevnog reda“, ocenio je Puškov.

„U Olandovom govoru reč Ukrajina se nije nijednom čula. Na sastanku u Evropskom parlamentu, na kom sam učestvovao, bila je potpuno drugačija atmosfera nego ranije. Tema Krima je praktično nestala sa dnevnog reda. Bavili su se nekom novom geopolitičkom realnošću. Ne vidim nijednu od velikih evropskih zemalja, koje bi želele da krimsko pitanje postave kao kamen spoticanja u odnosima sa Rusijom“, dodao je Puškov.

On je ocenio da bi odnosi Rusije i EU mogli da izađu iz krize već 2016. godine, bez obzira na to što će antiruske sankcije najverovatnije biti produžene za još pola godine“.

Puškov je rekao da priča o ruskoj izolaciji više nije aktuelna (u Evropi).  Čitajte više

Video vesti za 20.11.




Grejem Filips sa snajperistom Vojske DNR Dejanom Berićem u akciji

Granatiranje Donjecka

Basurin o situaciji na frontu

MO o situaciji u LNR
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima