Srpski vitezovi: zov predaka

 

U Moskvi, u Fondu Slovenske pismenosti i kulture, održan je forum Srbija-Rusija: duhovno jedinstvo kao osnova kulturne i poslovne saradnje. Njen gost bio je Kraljevski Red Vitezova, nepolitička i nevladina organizacija koja deluje pod pokroviteljstvom princeze Linde Karađorđević i uz blagoslov novog Patrijarha Srpskog Irineja.

Neobična istorija predsednika ordena, glumca Hadži Zorana Dušanova Mrđenovića: on je proživeo 32 godine u Parizu i doputovao je u rodnu Srbiju petnaestog dana posle početka bombardovanja.

Ja sam kao glumac, koji je u Francuskoj radio sa najvećim rediteljem Patrisom Lekontom, shvatio, da ne znam šta radim, da činim nešto važno. Različitim stvarima sam se bavio na Zapadu, kao i modom, i ni tu nisam imao prava shvatanja, čime sam se bavio. I kad sam stigao u Srbiju,  kad je bio sukob dobra i zla, tada se sve iskristalizovalo. Zoran je shvatio: za njega je važno da preporodi u svom narodu drevne tradicije, duh predaka, čistotu i veru, da se bori protiv razuzdanosti i cinizma. Upravo iz tog razloga jedan od glavnih projekata Kraljevskog reda vitezova je film o despotu Stefanu. Ovaj junak upravo stvara arhtetip slovenskog viteza, koji se bori protiv Zla, mnogo jačeg po snazi, i pobeđuje ga snagom Božijom. Najupečatljivije tema borbe dobra i zla se otkriva u prikazivanju dve epohalne bitke ruske i srpske istorije - Kosovske i Kulikovske.

 

Nastavljajući temu kinematografije: Kraljevski red vitezova je jedina organizacija kojoj je iguman Sretenskog manastira u Moskvi, otac Tihon Ševkunov, predao prava za prikazivanje svog filma Pogibija imperije: pouke Vizantije u Srbiji. Monah manastira otac Ignatij ovako se seća tog davnašnjeg događaja.

To je bila odlična prezentacija u Palati Federacije. Događaj je osvetljavala televizija, o tome su pisale sve centralne novine. Iskreno, nisam ni sam očekivao od Zorana i njegovih prijatelja takvu aktivnost.

Najvažnije što nedostaje i Rusima i Srbima je umeće da dovedu posao do kraja. Često imamo granciozne planove, mi se njima uznostimo, dobro o tome govorimo. I u Rusiji sada na polju rusko-srpske saradnje nastaje mnogo bratstava, saveza, oni mnogo govore, ali ako nešto rade, onda vrlo malo. Zoran je redak primer onog čoveka koji čini sve radi dostizanja postavljenog cilja.
 

Kakvi još zadaci stoje pred Vitezima, govori Zoran Mrđenović.

Mi smo zasada konkretno započeli dva projekta. Izdavaštvo rusko srpskog časopisa smo počeli sa Sveto-Tihonovim Univerzitetom. I knjigu o Patrijarhu Pavlu ćemo sad da izdamo, film o vladiki Nikolaju i jedan CD vizantijske muzike Divne Ljubojević. Sad dolaze ruski kadeti za Vidovdan, i sa nima se dogovaramo da budu naši gosti tamo. Vodićemo ih u manastire, u  Ravanicu, Manasiju. I napravićemo, ako Bog da, jednu vizitu srpskih tvrđava. To je za decu dosta zanimljivo – Smederevo, Golubac, Maglič.