„Stara Evropa može da odahne dušom…“

02.06.2010. god.

Iz glavnog grada Ukrajine, Kijeva, stigla je dobra vest

Iz glavnog grada Ukrajine, Kijeva, stigla je dobra vest: Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu odobrio je izmene Zakona o osnovima unutrašnje i spoljne politike zemlje, isključivši iz njega tačku o integraciji republike u NATO. Predlog novog zakona predat je u Vrhovnu radu, gde je već za 3. jun zakazana prva rasprava o njemu. Odluka koja je odavno očekivana - primetio je direktor Kijevskog instituta za politička istraživanja i konfliktologiju Mihail Pogrebinski u telefonskom razgovoru sa našim izveštačem.

To je bilo u predizbornom programu Janukoviča i on se nije odrekao najavljene teze pošto je postao predsednik republike. Ovaj stav su jasno i glasno više puta najavljivali i šef države, i ministar inostranih poslova. Sledeći prirodan korak je unošenje odgovarajućih izmena u Zakon, konkretno u formulaciju koja je dosta kontroverzna. Prema njoj, Ukrajina ima za cilj integraciju u EU i Severnoatlantsku alijansu pod uslovom zadržavanja prijateljskih, strateških odnosa sa Rusijom. Zakon u takvom obliku usvojen je 2003. godine, kada je bila neka nejasnost povodom budućih odnosa Rusije i NATO-a. Tada se govorilo maltene o pristupanju RF Alijansi i teza ukrajinskog zakona nije baš parala uši. Ali veoma brzo je postalo jasno da nije moguće spojiti ono nespojivo, naime: integraciju u NATO i izgradnju strateških partnerskih odnosa sa Rusijom. trebalo je birati nešto jedno. Prethodni predsednik Juščenko opredelio se za prvi deo kontroverzne rečenice. A Janukovič želi da je žrtvuje radi dobrosusedskih odnosa sa RF. Ne sumnjam da će predsednička većina u parlamentu potvrditi izmene Zakona.

Nije teško pretpostaviti kako će ukrajinska opozicija reagovati na ovaj korak. Ali teže je nagovestiti stav Evropljana.

Lideri tzv. Stare Evrope su, po meni, prosto odahnuli dušom. Sada ne moraju ništa izmišljati: ukrajinska vlast sama ne želi u NATO. Zatro mogu mirne duše da razvijaju odnose sa Rusijom: sa dnevnog reda skinuti su ovaj i raniji faktor u dijalogu Moskve i Kijeva koji su negativno uticali na njihove odnose. A to je, kao što je poznato, uvek bilo bremenito gasnim konfliktima koji su pogađali Evropu. U EU se, verovatno, i danas sa jezom priseća situacija u početku 2009. godine, kada su bile prekinute isporuke ruskog gasa preko teritorije Ukrajine. Takva vam je međusobna veza. Uzgred rečeno, upravo Francuska, Nemačka i Italija nisu žurile da otvore za našu zemlju vrata u NATO - da ne bi ljutile Rusiju, niti kvarile rusko-ukrajinske odnose. Podsećam da nam je na samitu NATO-a u Bukureštu čak uskraćen Plan davanja članstva u Severnoatlantskoj alijansi. Samo je obećano da ćemo nekada moći da se integrišemo u ovaj vojno-politički blok.

Pravo da kažem, mnogi u Moskvi nisu očekivali takav obrt događaja. Prognozirano je da će Viktor Janukovič kao šef države lavirati između Rusije i Zapada. Govoreno je da ne bi trebalo polagati nade u principijelno menjanje ukrajinske politike. U kakvom se pravcu, po vašim mišljenju, ova politika danas razvija?

Razvija se dosta neočekivano. Jer, i ja sam pretpostavljao da će Kijev i za predsednikovanja Janukoviča balansirati u duhu politike Kučmine. Ali Janukovič je odlučno uzeo kurs na zbližavanje i integraciju sa Rusijom. Pri tome, ne vidimo da ona šalje neke jasne signale Evropi. Istorijski Harkovski sporazumi sa predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevom o Crnomorskoj floti i cenama ruskog gasa za Ukrajinu iznenadili su naš politički isteblišment. A šef države prosto je ispunjavao predizborna obećanja onima koji su za njega glasali. Da li je to pošteno? Pošteno! Ali Ukrajina je za sada podeljena zemlja prema geopolitičkoj orijentaciji. Zato, ipak, predvidim pokušaje nove vlasti da uravnoteži društvene interese.

Po mišljenju Mihaila Pogrebinskog, nije slučajno to što se u novoj redakciji Predloga zakona o unutrašnjoj i spoljnoj politici govori o osiguranju punopravnog učešća Ukrajine u opšteevropskom i regionalnom sistemu kolektivne bezbednosti, postizanju članstva u EU, uz zadržavanje strateških partnerskih odnosa sa Rusijom - upravo u takvom redosledu.

Izvor
www.vostok.rs / Glas Rusije

Povezane teme

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Iran će uspostaviti „hotlajn“ za Ormuski moreuz sa SAD

Novi kanal će pomoći u rešavanju incidenata u strateškom plovnom putu, usred protivrečnih uputstava za brodovlasnike....

Rusija proglasila finansijski suverenitet

Zemlja je očuvala svoju ekonomsku nezavisnost uprkos nepovoljnim spoljnim uslovima, izjavio je ministar finansija Anton Siluanov na PMEF-u....

Imovina Banke Rusije ostaće zamrznuta – Juroklir

Odluka je zasnovana na činjenici da tužba Centralne banke Rusije protiv Juroklir banke nije priznata po pravu EU i Juroklir „ne priznaje nadležnost suda“...