Jedinstvena fotografija - Sveti Sava blagosilja srpsku decu

Sigurno znate i videli ste reprodukciju, a možda i originalan rad srbskog slikara Uroša Predića pod nazivom "Sveti Sava blagosilja Srpčad" iz 1921., koja se nalazi u Narodnom Muzeju u Beogradu. Inače, slika predstavlja remek-delo i jedno od najvećih dostignuća ovog slikara.

Mnogo manje je poznato, gotovo uopšte, da postoji i fotografija sa istovetnim nazivom. Priča koja je prati je takođe vrlo zanimljiva i dosta govori o vremenu u kome je nastala i daje još jednu potporu tradicionalnim vrednostima čijem povratku teži rodoljubivi deo Srbije. ne treba reći da vreme koje je došlo nakon tog perioda zapravo predstavlja opomenu i pokazatelj ukupne težine i opasnosti koju nosi odstupanje sa tog puta.

Scena prikazana na fotografija danas može izgledati možda i neozbiljno i čudno. Nije poznato koja je situacija tačno prikazana, da li školska predstava ili molitva nekim određenim povodom. Tajna je i da li je naziv samo inspirisan poznatom slikom ili lik zaista tumači pomenutog svetitelja. U svakom slučaju trud uložen da se deca, tako udaljena od kuće, zadrže u nacionalnom rodoljubivom duhu dostojan je divljenja.  

Fotografija je nastala u sirotištu u Nici, u Francuskoj. Ovde su bila smeštena deca iz Srbije koja su bila evakuisana, prilikom povlačenja preko Albanije. U ovom 'Srbsko amerikanskom' sirotištu / orfelinatu deca su uz pomoć dobrotvora pohađala školu i zajedno sa drugima kojima je pomoć bila potrebna, a dolazili su iz Srbije, živela daleko od ratnih strahota. Zaposleni su uspeli da naprave album, čiji je deo i ova fotografija, u kome se najbolje mogu videti aktivnosti ove dece, njihovi staratelji i učitelji. Ovaj album je kasnije sa posvetom poklonjen Njegovom Veličanstvu kralju Aleksandru Karađorđeviću.

Kultura i tradicija koja je bila negovana u Srbiji, negovana je i u ovom sirotištu u Francuskoj. Ova fotografija je primer onovremene svakodnevice, kada je versko vaspitanje (ne samo teoretski poput današnjeg) bilo sastavni deo obrazovnog sistema Kraljevine Srbije. Danas je u vlasništvu Narodne Biblioteke Srbije.