Grčka kriza - bolnice ostale bez lekova

17.06.2010. god.

Na poslednjoj sednici kabineta grčki premijer Papandreu nije znao odakle da počne, šta da zacrta kao prioritete u gašenju krize

Inflacija od 5,4 odsto (i zvanično najveća u EU), inspekcijska misija predstavnika MMF-a, Evropske centralne banke i EU, koja proverava stanje finansija i privrede, neočekivano snižavanje kreditnog rejtinga zemlje, spekulacije na berzama i širenje glasina da opasnost od bankrota još uvek preti... Novi štrajkovi, haotična situacija u bolnicama gde se operacije odlažu zbog nedostatka lekova i bolničkog materijala jer država nije platila dug, obelodanjivanje korupcionaških skandala u kojima je učestvovalo najviše rukovodstvo, i uz sve to i – smanjen broj turista... Turističke agencije se plaše štrajkova koji u luci blokiraju velike kruzere sa hiljadama putnika, plaše se novih nereda pa se beleži otkazivanje noćenja u atinskim hotelima.

To je, prema informacijama koje su objavljivali mediji, ovonedeljna slika Grčke u kojoj pred vladu premijera Papandreua kao da iskaču sve novi i veći problemi, kao da ih i tako nema previše, kao da je iznenada otvorena – Pandorina kutija. U suštini tako i jeste, jer na površinu izlazi sve ono što godinama nije rešavano, zakonski regulisano, što je prećutkivano i pred čime su iz sasvim jasnih razloga zatvarane oči. Zato na poslednjoj sednici kabineta premijer Papandreu nije znao odakle da počne, šta da zacrta kao prioritete kako bi se što pre „gasila vatra” koju potencijalni zapadni kreditori posmatraju sa velikom pažnjom i nedoumicom.

Po hitnom postupku vlada se danas sa proizvođačima lekova i medicinske opreme dogovorila o restrukturisanju duga od sedam milijardi evra jer su grčke bolnice u kolapsu. Vlada je obećala da će im odmah u kešu isplatiti 350 miliona evra, a da će ostatak biti restrukturisan pomoću državnih obligacija. Zaduženost vlade za lekove i medicinski materijal isporučen državnim bolnicama datira još od 2005. S obzirom na to da su od tada stizala samo obećanja, proizvođači su poslednje dve nedelje objavili moratorijum za nove isporuke, zbog čega su državne bolnice bile primorane da pređu na vanredni režim rada. Prvi put vojne bolnice su saopštile da će primati teško bolesne civile kako bi se situacija bar delimično popravila. Lekari su u ponedeljak organizovali miting u centru Atine zahtevajući od vlade da reši situaciju u bolnicama, ali je jasno da je to dug proces jer se već godinama u grčkom zdravstvu na svim nivoima razvija ona suptilna ali i ona najprostija korupcija – koverat u ruke. To, naravno, nije grčki specijalitet, samo su ovde cene za „uslugu” mnogo veće i državne bolnice se smatraju leglom korupcije. Isti mehanizam je primenjen i kod snabdevanja lekovima i materijalom, pa su tako u privatnim džepovima završile hiljade evra.

Poslednje ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da samo 20 posto Grka veruje u demokratske principe, preciznije – u demokratiju. Ukoliko bi se sada raspisali izbori, ne bi glasalo preko 30 odsto ispitanika, a sadašnje političke strukture, vladajuće i one u opoziciji, ne bi dobile ni 25 posto glasova. Ovakvi podaci zabrinjavaju analitičare jer ukazuju na činjenicu da vlada u ovom, bez sumnje za Grčku prelomnom, trenutku – nema punu podršku u narodu.

Dok deo javnosti četrnaest sporazuma o saradnji potpisanih sa Kinom vidi kao ohrabrujući momenat i spremnost na za Kinu korisnu ali za Grčku značajnu investiciju u posrnulu privredu, drugi deo nacije smatra da se zemlja rasprodaje Kinezima. Bilo kako bilo, kineski vicepremijer Zang Deijang je prilikom susreta sa premijerom Jorgosom Papandreuom poručio da će vlada u Pekingu činiti napore da kineske kompanije ispitaju i iskoriste sve mogućnosti investiranja u Grčku. Gost veruje da je Atina sposobna da prevaziđe sadašnje ekonomske teškoće, da se izvuče iz krize. Sporazumi potpisani sa kineskim transportnim gigantom „Kosko” podrazumevaju izgradnju i proširenje luke u Pireju i Solun i unapređenje infrastrukturnih objekata čime će se bitno povećati propusna moć i celokupna efikasnost grčkih luka. Kada je reč o brodogradnji, očekuje se izgradnja trgovačke flote i još niz poslova. Nacionalna telekomunikaciona kompanija OTE je potpisala sporazum o partnerstvu sa kineskim „Hauvejom”, dok su u oblasti prehrane, parafirana četiri ugovora o izvozu grčkog maslinovog ulja u Kinu. Sve u svemu, reč je o sporazumima ukupne vrednosti milijardu evra, što u ovim teškim vremenima za Grčku, svakako, predstavlja dozu ohrabrenja i nade – na istoku.

Izvor
Politika

Povezane teme

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Rusija proglasila finansijski suverenitet

Zemlja je očuvala svoju ekonomsku nezavisnost uprkos nepovoljnim spoljnim uslovima, izjavio je ministar finansija Anton Siluanov na PMEF-u....

Imovina Banke Rusije ostaće zamrznuta – Juroklir

Odluka je zasnovana na činjenici da tužba Centralne banke Rusije protiv Juroklir banke nije priznata po pravu EU i Juroklir „ne priznaje nadležnost suda“...