Na Krfu i Vidu obelžavanje iskrcavanja srpske vojske

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić predvodiće danas delegaciju na svečanost povodom obeležavanja stogodišnjice iskrcavanja srpske vojske na Jonska ostrva Krf i Vido.

Nakon centralne komemorativne svečanosti u Mauzoleju – spomen kosturnici i polaganja venaca na Mornarički krst, Nikolić će položiti venac u “Plavu grobnicu”.

Predednik Srbije će prisustvovati otvaranju nove stalne postavke “Srbi na Krfu 1916-1918” u Srbskoj kući.

Za naročite zasluge za Srbiju, iskazanu plemenitost i humanost prema srbskim vojnicima, koji su se prije 100 godina iskrcali na ostrvo Krf, predsednik Srbije dodeliće Sretenjski orden opštini Krf.

Albanska golgota ustaljen je naziv za povlačenje srpske vojske i naroda preko zavijanih planina Albanije nakon invazije Njemačke, Austrougarske i Bugarske na Srbiju, u zimu 1915/16.

Kakvo je tada bilo stanje, govori saopštenje njemačke Vrhovne komande od 29. novembra: “Pošto srbska vojska više ne postoji, već postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde će bez hrane po ovoj zimi naći svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i neće se više izdavati izveštaji sa balkanskog ratišta”.

Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije, veliki broj vojnika je umro od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.

Prvo iskrcavanje na “Ostrvu spasa”, kako su Srbi prozvali Krf, bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada.

Na ostrvu Vidu, na koje su iskrcavani najteži ranjenici, nalazi se spomenički kompleks i u okviru njega mauzolej.

Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi.

Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u “ostrvo smrti”, a more oko njega u “plavu grobnicu”, gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.

Iz pijeteta i poštovanja prema umrlim srbskim junacima, grčki ribari narednih 50 godina nisu lovili ribu u tom području.

Boravak Srba ka Krfu jedinstven u istoriji

Pre sto godina jedna država napustila je svoju teritoriju i preko druge dve otišla u treću, savezničku. Odluka da i Vlada i vojska i civili krenu put Albanije i Crne Gore, golgota i krfski period - jedinstveni su događaji i u srbskoj istoriji i u svetu, saglasni su istoričari. Stogodišnjica iskrcavanja srpske vojske na Krf u ponedeljak će biti obeležena svečanom ceremonijom na jonskim ostrvima.

Niko ne zna šta su muke teške, dok ne pređe Albaniju peške. Pre sto godina, najizdržljiviji srbski vojnici savladali su muke i iskrcali se na Krf, gde su se oporavljali i spremali da povrate deo svoje okupirane teritorije.

Istoričari su saglasni: albanska golgota i period na Krfu, jedinstveni su u istoriji i najznačajniji događaji za Srbiju tokom Prvog svetskog rata.

Istoričar Stanislav Sretenović kaže da je u trenutku kada su srpske trupe sa Vladom i kraljem došle na albansku obalu posle teške albanske golgote, one su bile jedini simbol prisustva Srba u međunarodnoj zajednici i politici.

Albansku golgotu i iskrcavanje srpske vojske na Krf, putem štampe pažljivo je pratio i svet - pogotovo zemlje saveznice.

"To je vreme velikih sukoba francuskih i nemačkih armija kod Verdena kada je trebalo podići moral tih savezničkih armija, posebno francuske, i kada je srbski slučaj služio kao vrsta stimulansa da se izdrži na frontu", rekao je Sretenović.

Kao i događaj, i stradanje je bilo bez presedana. Poginulo je više od 77.000 vojnika i 140.000 civila. Zbog gladi, tifusa, stradanja u logorima - neke su procene da je broj umrlih i do milion.

Bilo je potrebno vreme da Srbija izađe iz demografskog minusa. Ali, smatra istoričar Čedomir Antić, dogodila se velika promena u strukturi populacije - koja je pisala dalju istoriju.

"Taj put se može porediti sa Kineskim velikim maršem, sa severnim maršem u Ruskoj revoluciji, ali strašnije je jer je bilo mnogo civila", kaže Antić.

Prema njegovim rečima, srbski narod je uspeo da se obnovi posle toga, uvek se posle nekog vremena obnovi, ali toliko stradanje nije zabeleženo.

"Kao i u svim velikim ratovima, rode se novi ljudi, ali najbolji stradaju u ratu - i to je najteža posledica svega", smatra Antić.

Jedan vek od iskrcavanja će u ponedeljak biti obeležen ceremonijom na Krfu, kojoj će prisustvovati i predsednik Srbije.