Patrijarh Kiril: Briga o zatvorenicima je bila uvek deo misije Crkve

«Sećamo se vremena kad sveštenik nije mogao da uđe u zatvor, a sad se postavlja pitanje o stalnom služenju Crkve na mestama za izdržavanje kazne. I već je učinjeno mnogo na stvaranju i funkcionisanju ovog sistema. Sa zadovoljstvom možemo reći da je naša Crkva osnovala službu za pastirsku brigu o zatvorenicima,» - izjavio je Njegova Svetost patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril na otvaranju redovne sednice Najvišeg Crkvenog Saveta Ruske Pravoslavne Crkve koja je održana 13. aprila 2016. godine.

Poglavar Ruske Pravoslavne Crkve je istakao da se «na sve više mesta za izdržavanje kazne uz pomoć administracije otvaraju domaći hramovi i kapele, uz učestvovanje Sinodalnog odeljenja za služenje u zatvorima pišu se metodička uputstva za duhovnu brigu o zatvorenicima.

«Briga o zatvorenicima je uvek predstavljala deo misije Pravoslavne Crkve. To odgovara samoj prirodi Crkve: briga za spasenje grešnika je u središtu crkvenog služenja,» - istakao je svjatejši vladika.

Po rečima Njegove Svetosti vreme izdržavanja kazne predstavlja izuzetno iskušenje za ljudsku ličnost. «Niko iz zatvorske ćelije ne izlazi isti kao što je u nju ušao. To je ogroman izazov za ljudsku dušu. Ali je istovremeno i veoma velika šansa koju Bog daje, - smatra patrijarh Kiril. – Zatvor može da slomi i osakati čoveka, da ga baci u bezdan očajanja, ali može i da ga preobrazi, da ga preporodi za novi život. I Crkva dolazi u tamnice upravo zbog toga da ne dozvoli sužnjima da krenu prvim putem koji je po njih pogibeljan.»

«Glavni cilj Crkve u tamničkoj ćeliji jeste da pomogne svakom zatvoreniku da se sretne sa Hristom, - nastavio je svjatejši vladika. – Jer Spasitelj nije došao da pozove na pokajanje pravednike, već grešnike, uključujući i one koji zasluženo izdržavaju kaznu u tamnicama. A nama treba da bude jasno da su zatvorenici naša pastva, a ne otpadnici. Oni su odvojeni od društva zbog prekršaja koje su učinili, ali ih iz Crkve niko nije izopštio... I zato s podjednakim pastirskim žarom treba da se odnosimo prema duhovnom rukovođenju ovih ljudi.»

«Danas živimo i propovedamo u slobodnim uslovima. I zato se od nas danas traži mnogo više nego u vreme kad Crkva nije imala mogućnosti da se bavi pastirskim radom sa zatvorenicima, - podsetio je Njegova Svetost patrijarh. – Da li ćemo umeti da iskoristimo nove postojeće uslove u potpunosti i da uvedemo hrišćanske osnove i uverenja u domaći sistem sprovođenja kazni, naravno, zavisiće od nas.»

Svjatejši vladika je takođe skrenuo pažnju na potrebu za tim da se u pastirskom radu ima u vidu specifičnost različitih kategorija zatvorenika. «Briga za duše adolescenata koji se nalaze u kolonijama za maloletnike i o trudnim majkama iza rešetaka, razlikuje se od brige za osuđenike koji izdržavaju doživotnu kaznu zbog teških zločina. O svakom od njih Crkva treba posebno da se brine,» - istakao je Njegova Svetost patrijarh Kiril.

Poglavar Ruske Crkve je posebno izdvojio temu resocijalizacije lica koja izlaze iz zatvora. «Poznato je da bivšim zatvorenicima nije lako da se vrate u svet, da nađu posao i da obnove društvene veze. Zna se s kakvom antipatijom društvo dočekuje bivše zatvorenike. I Crkva treba da im pritekne u pomoć,» - izjavio je svjatejši vladika.

«Rad na socijalnoj rehabilitaciji bivših zatvorenika treba da se obavlja na eparhijskom i na parohijskom nivou. To je specifičan rad, jer se ponekad čovek posle izdržavanja kazne ne popravlja, već se učvršćuje u svojim zločinačkim namerama i moralno degradira. I zato crkvena rehabilitacija zatvoreniha zahteva poseban pristup ovim kategorijama lica i, naravno, izuzetno odgovoran odnos od strane nadležnih arhijereja,» - dodao je poglavar.

U zaključku je Njegova Svetost patrijarh Kiril dao nalog Sinodalnom odeljenju za služenje u zatvorima da «obrati žanju na sve moguće programe za pripremu klira i mirjana za rad u ovoj vrlo složenoj oblasti».

Sa ruskog Marina Todić

Pravoslavlje