Cene hleba vrućina neće podgrejati

Cijena pšenice na svetskim tržištima raste proporcionalno anomalnoj promeni klimatskih pokazatelja u zemljama proizvođačima. Zbog suše u Rusiji i Kazahstanu, kao i zbog neprekidne kiše u Kanadi, cena pšenice se približila maksimumu za poslednjih pola godine.

Situacija se objašnjava pre svega padom prognoze letine 2010. u osnovnim zemljama proizvođačima. Mada u suštini planovi za ubiranje letine čak i u regionima postradalim od klimatskih anomalija nisu tako loši. Na primer, Rusija ne samo da će osigurati sopstvene potrebe za pšenicom, već će uvećati i obime ovogodišnjeg izvoza, uveren je predsednik Ruskog saveza žitarica Arkadij Zločevski.

Površina pod usevima u Rusiji bilo je ove godine 48 miliona hektara. Od njih je uništeno oko 9. Zato sve glasine povodom toga da će rod biti katastrofalno mali, da će nam nedostajati žitarica, uopšte nisu osnovane. Tekući pokazatelj prosečne žetve, koji daje ministarstvo poljoprivrede iznosi 85 miliona tona. Tačnije, u bilo kojim uslovima, čak ako žetva bude manja, sve jedno ona premašuje unutrašnju potrošnju. Uz to treba uzeti u obzir da su u Rusiji rekordne prelazne rezerve - prema podacima od 1. jula u ambarima leži 24 miliona tona žitarica od prethodnih godina. U principu, čuvamo ukupni potencijal resursa za narednu sezonu, kako bismo zadovoljili unutrašnje potrebe i osigurali 20 miliona tona izvoza.

A to što pšenica poskupljuje proizvođače samo raduje. Poslednje rodne godine toliko su smanjile otkupne cene žitarica, da su nanele farmerima veću štetu nego ovogodišnja suša. Sada se pojavila šansa da popune gubitke. Razume se, to se tiče onih čije žitarice nisu uništene u korenu. Manje uspešnima još predstoji da se bore za opstanak.

Stanovništvo dinamiku na svetskim tržištima pšenice, najverovatnije uopšte neće primetiti. Poslednjih godina udeo žitarica u ceni hleba iznosi oko 10%, tako da se cenovnici na tezgama u Rusiji neće promeniti. U krajnjoj liniji, u skorije vreme. Zato što je dugoročna prognoza manje utešna. Kako tvrde eksperti Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Prehrambene poljoprivredne ogranizacije UN, za 10 godina cene poljoprivredne produkcije u svetu će skočiti od 15 do 40%. Uzrok će biti uvećanje potražnje za namirnicama u razvijenim zemljama i proizvodnja biogoriva.

U takvim uslovima sve više agrara obraća pažnju na kompanije, koje lobiraju korišćenje genetski modifikovanih biljaka. Produkti genetske inženjerije mogu da budu glavna garancija da će prinos žitarica manje zavisiti od hireva prirode.

Za sada proizvodnja pšenice sa genom škorpiona, a upravo tako povećavaju otpornost biljke na sušu, u Rusiji je zabranjena. Ali pristalica ukidanja zabrane svakim danom koliko traje suša sve je više. Kao argument oni navode tehnološku stranu i jeftinoću takve metodike. Metodika tradicionalne selekcije za uzgoj kulture otporne na sušu zahteva decenije, dok genetskim inženjerima za rešavanje tog zadataka treba nekoliko meseci.

Samo da li ćete vi pristati da kupujete hleb sa genom škorpiona?