Ruski ekspert za led: za globalnim zagrevanjem dolazi globalno hlađenje

Rekordno topljenje leda u Arktiku se očekuje u avgustu. Takva je prognoza Ruske hidrometeorološke službe. U junu je postavljen istorijski rekord u brzini topljenja. Istog su mišljenja i eksperti američkog Nacionalnog centra za informaciju o stanju snega i leda. Oni su izračunali da je površina leda u Arktiku u junu bila najmanja za sve vreme posmatranja preko satelita: svakodnevno je nestajalo 88 hiljada kvadratnih kilometara leda, što je jedan i po put brže od prosečnog tempa. Istina, u julu se topljenje malo usporilo.

Slična situacija je posmatrana 2007 godine, govori za Glas Rusije direktor laboratorije leda Arktičkog i antarktičkog naučno-istraživačkog instituta Aleksandar Julin:

2007 godine u avgustu je zaista ostalo najmanje leda. Površine 4,4 miliona kvadratnih kilometara. Ali zanimljivo je da led 2008 godine polako ali sigurno počeo da se uvećava. 2008 godine površina je iznela 4,7 mln. kv.km. A prošle godine 5,2 mln.kv.km. Kao što vidite povećanje površine je za milione kvadratnih kilometara. Sada mislimo da se stanje približava onom od 2008 godine. Veoma je mnogo leda u Laptevskom moru, u Istočno-Sibirskom moru. To su već ozbiljni slojevi leda od godinu dana. Istina, veoma brzo se smanjila količina leda  u Čukotskom i Karskom moru, - kaže ekspert za led Aleksandar Julin.

Naravno, topljenje leda u Arktiku ne može da se ne odrazi na stanje Svetskog okeana. U negativne posledice spada povećanje nivoa vode. Tako mogu da ostanu pod vodom  bregovi, ostrva, i da ugine ceo jedan ekosistem. Pa ipak za tako katastrofalna scenarija povezana sa globalnim zagrevanjem još je rano, smatra Aleksandar Julin:

Sad ima nekoliko alternativnih tački gledišta. Neki klimatolozi ubeđeno govore o tome da se radi o globalnom zagrevanju. Druga grupa specijalista je pažljivija u svojim izjavama. Na primer, grupa sa našeg Instituta, koju predvodi direktor, profesor Ivan Frolov, smatra da postoje dve vrste kolebanja za dug period - unutar jednog veka i između vekova. Mi smo sada na vrhuncu unutarvekovnog zagrevanja, što je izazvalo niz toplih godina. U narednih desetak godina će ipak doći do promene opšteg klimatskog stanja i hlađenja.

Treba imati u vidu, da čovek utiče na promenu klime. Bez toga se ne može. Ako ne budemo pažljiviji prema našoj planeti, naglašava Aleksandar Julin, sredinom ovog veka polarna kapa će se regularno topiti preko leta. „Ipak, naša je prognoza , - kaže on, - nešto malo umerenija: u trećoj deceniji će početi hlađenje i arktički ledovi će ostati gde jesu", a što se tiče rekordne vrućine u većem delu Evrope, kojoj smo sada svedoci, ona niti potvrđuje niti demantuje teoriju globalnog zagrevanja, smatra Aleksandar Julin. Kako bi se potvrdila ta hipoteza treba pratiti klimatske promene bar trideset godina. „Mi pratimo situaciju sa ledom, zato što je led odličan klimatski indikator" - rekao je za Glas Rusije direktor laboratorije leda Arktičkog i antarktičkog naučno-istraživačkog instituta Aleksandar Julin.