Staljinove represije: „I žrtva i dželat u jednoj porodici“

„Hitna vest! Sve smo ih pronašli! Sve!“, napisao je pre nekoliko dana Denis Karagodin na posvećenom svome pradedi. Karagodin je 34-godišnji žitelj sibirskog grada Tomska. Završio je filozofski fakultet. On je na sajtu saopštio kako mu je pošlo za rukom da iz arhiva Federalne službe bezbednosti (FSB) dobije dokument o streljanju 36 ljudi među kojima je bio i njegov pradeda. Najvažniji podatak je bio taj, kako smatra Karagodin, što dokument sadrži „imena neposrednih ubica-dželata“ njegovog pradede.

Seljaka Stepana Karagodina uhapsili su službenici NKVD-a 1937. godine za vreme „velikog Staljinovog terora“. Njega je takozvana „dvojka“ (šef NKVD i javni tužilac SSSR) osudila na streljanje kao agenta japanske obaveštajne službe i organizatora špijunsko-diverzantske grupe. Presuda je izvršena u januaru naredne godine. Stepan Karagodin je rehabilitovan krajem 1950-ih, u sklopu destaljinizacije koju je sprovodio Nikita Hruščov.

Stepan Karagodin. Ilustracija: https://blog.stepanivanovichkaragodin.org/
Spisak dželataDenis Karagodin je još 2012. godine počeo da traži ubice svoga pradede. Tražio je podatke u raznim arhivima. Na kraju je sastavio „spisak ubica“ koji sadrži desetine imena. Kao „organizatori ubistva“ tamo figuriraju članovi najvišeg rukovodstva SSSR-a: Staljin, Molotov, Vorošilov i drugi. Na spisku ima i ljudi daleko nižeg zvanja, na primer, vozač iz garaže NKVD. Karagodin je uveren da za ubistvo njegovog pradede snose odgovornost čak i daktilografkinje koje su prekucavale dokumenta NKVD. Pored pojedinih imena on je upisao specijalnu „napomenu“ koja predstavlja rezultat njegovog istraživanja. On je, naime, velikim crvenim slovima napisao „POTVRĐEN(A)! DŽELAT!“

Ključni dokument je akt o izvršenju presude, tj. streljanju, koje je izvršilo gradsko odeljenje tomskog NKVD. Taj dokument je Karagodin dobio tek ove godine u novembru posle drugog zahteva upućenog upravi FSB-a za Novosibirsku oblast. Dokument su potpisala tri čoveka. Karagodin svu trojicu tretira kao dželate, neposredne izvršioce presude, „polazeći od kontekstualnog i kumulativnog znanja“, kao i od ubeđenosti da je „akt izvršio onaj koji ga je i sastavio“. Na prvom mestu je potpis pomoćnika načelnika tomskog zatvora Nikolaja Zirjanova.

Ilustracija: https://blog.stepanivanovichkaragodin.org/
„Ja vam pružam ruku pomirenja“ Saopštenja o Karagodinovom istraživanju su plasirana u društvenim mrežama i uskoro mu se javila pismom Zirjanovljeva unuka. „Ja ne spavam već nekoliko dana, jednostavno ne mogu da zaspim... […] Mnogo me je sramota zbog svega i osećam čak fizički bol. Osećam i gorčinu što ništa ne mogu da ispravim, osim da priznam da sam u srodstvu sa N. I. Zirjanovom, i da pominjem vašeg pradedu u crkvi“, navodi Karagodin reči iz pisma unuke službenika NKVD. Ona takođe piše da je njen pradeda po majčinoj liniji takođe izgubio život u represijama: „Eto, tako se sada ispostavilo da su u jednoj porodici bili i dželati i žrtve“. Revoltirani praunuk je odgovorio pismom „unuci dželata koji je ubio Stepana Karagodina“, gde kaže: „Ja vam pružam ruku pomirenja, koliko god mi teško bilo u ovom trenutku da to učinim“.

Sada Karagodin želi da pozove na krivičnu odgovornost one koje naziva ubicama svoga pradede. To je ukupno 20 ljudi: od Josifa Staljina do vozača crne „marice“, jer on i njega tretira „kao saučesnika“. „Tužba: grupa lica je sa zajedničkim predumišljajem izvršila masovno ubistvo“, izjavljuje žitelj Tomska.

Ilustracija: https://blog.stepanivanovichkaragodin.org/
„Zlo treba zaboraviti“ Slučaj sa Karagodinom u Rusiji je imao dosta odjeka. Mnogi kažu da je to istraživanje važan događaj. Po mišljenju komentatora radio-stanice „Kommersant FM“ Stanislava Kučera, Karagodinov pokušaj da pokrene krivični postupak protiv ubica svoga pradede je „istorijski događaj sa ozbiljnim političkim posledicama“. „...Nikome još nije palo na pamet da Staljinovu državu goni sa krivičnim Kodeksom u rukama, putem ličnog istraživanja i lične tužbe povodom smrti svoga pretka. Posebno je simbolično što je takav način odgovora na pitanje ’da li je Staljin dobar ili loš’ ponudio pametni momak iz generacije 2000-ih i lično meni to uliva veru u čovečanstvo“, izneo je Kučera svoje utiske.

Drugi, međutim, smatraju da je dobro istražiti sudbinu svoga pradede, ali je Karagodin otišao suviše daleko sastavljanjem „spiska dželata“. Po rečima publiciste Dmitrija Oljšanskog, čiji pradeda je takođe „bez razloga“ streljan za vreme represija, „nikoga ne možemo vratiti“ i „ništa ne možemo promeniti u onome što je prošlo“. On je uveren da „nema nikakve odgovornosti i pokajanja kroz generacije. [Čovek se može kajati] samo za svoje postupke“. „...Mislim da je kasno za kažnjavanje ubica moga pradede. Mislim da zlo treba zaboraviti. Potpuno, konačno i u celini“, napisao je Oljšanski.

Aleksej Timofejčev,
Ruska reč