Kada istina bode oči: Evropski parlament protiv ruskih medija

Evropski parlament je glasao protiv medijskog uticaja Rusije na Zapadu, odobrivši antirusku rezoluciju. Njena suština se sastoji u tvrdnji da ruski mediji u zemljama Evropske unije sprovode „neprijateljsku propagandu“ koja se u usvojenom dokumentu izjednačava sa propagandom „Islamske države“, da ruske vlasti, navodno, falsifikuju istoriju, finansiraju opozicione partije u evropskim zemljama i svojom strategijom pokušavaju da unesu razdor u Evropsku uniju. Uz sve to, Moskva, tobože, šalje svoje predstavnike na zajedničke akcije sa evropskim kolegama samo u cilju propagande, a ne radi pravog dijaloga.

Među „instrumente ruske agresije“ kao „najopasniji“ su ubrojani TV kanal Russia Today i agencija Sputnik, a takođe fond „Ruski svet“ (rus. „Russkiй mir“), federalna agencija „Rossotrudničestvo“ i Ruska pravoslavna crkva.

Rezoluciju je podržala većina prisutnih poslanika (304 je bilo „za“, a 179 „protiv“), s tim što se uzdržalo 208 članova i 60 nije bilo prisutno. Sve u svemu, za rezoluciju je glasalo manje od polovine svih poslanika Evropskog parlamenta (304 od ukupno 751), ali prema pravilniku se to tretira kao da je odluku izglasala „većina“.

Najgori način

Kao kontramere evropski parlamentarci predlažu da se, pre svega, produbi saradnja između EU i NATO-a. Drugo, da se podigne nivo „medijske pismenosti“ Evropljana, tj. da im se više priča „o zločinima komunizma“. I treće, da se pojača medijsko prisustvo u onim regionima gde žive narodi koji su po njihovom mišljenju najviše izloženi propagandi. Među takve su ubrojani narodi koji govore „ruski, arapski, persijski , turski, urdu, i druge jezike“. Nije objašnjeno zašto su navedeni baš ti narodi.

Autor i inicijator rezolucije bio je poljski poslanik i potpredsednik Alijanse evropskih konzervativaca i reformista [treća po veličini frakcija Evropskog parlamenta] Ana Fotiga. Protiv rezolucije su glasali većinom predstavnici levičarskih i desničarskih partija koje se zalažu za saradnju sa Rusijom.

„Došli smo do takvog stepena apsurda, da na isti spisak opasnosti, jednu pored druge, stavljamo ’Islamsku državu’ i Rusiju. Počeli smo da gubimo zdrav razum i vezu sa realnošću“, rekao je predstavnik Nacionalnog fronta Francuske, poslanik Žan Luk Šafhauzer, koji se odavno zalaže za ukidanje antiruskih sankcija.

Isto su tako kategorični bili i predstavnici vlasti Ruske Federacije. Ministarstvo spoljnih poslova RF okarakterisalo je rezoluciju kao „pogani papirić“ i „dokaz medijskog zločina“ Evropske unije. „To je zločin, kada se pažnja međunarodne zajednice odvraća od stvarne opasnosti u vidu terorizma i fundamentalizma, od svega što predstavlja plodno tlo za bujanje nacionalizma i ksenofobije, i usmerava na sasvim drugu stranu“, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ona je skrenula pažnju da se istina rađa samo u sukobu različitih stavova, a zapadni političari ovakvom odlukom oduzimaju mogućnost ljudima da na osnovu različitih stavova donose sopstvene zaključke. Prema njenim rečima, nikakve diskriminacije zapadnih novinara u Rusiji nije bilo niti će biti, ali će Rusija odgovoriti recipročno na pritiske koji se budu vršili na ruske novinare. Državna duma nije isključila mogućnost uzvratnih mera, a predsednik Vladimir Putin je izrazio nadu da neće biti nikakvih stvarnih ograničenja rada ruskih medija. „Nas su svi pokušavali i pokušavaju da uče šta je to demokratija i mi smo uvek od tih ljudi slušali da je najgori način... nešto zabranjivati“, rekao je on tom prilikom.

Isti efekat kao protivljenje Bregzitu i Trampu

Rezolucija Evropskog parlamenta ne može, doduše, ništa da zabrani, ali može da posluži kao preporuka.

„Mi znamo da je i bez rezolucije Evropskog parlamenta u pojedinim zemljama bilo pokušaja da se ograniči rad ruskih medija“ istakao je u razgovoru za „Rusku reč“ član ekspertskog saveta Instituta za socijalno-ekonomska i politička istraživanja Aleksej Zudin. Reč je o nedavnom incidentu sa novinarkom RT na brifingu u Stejt departmentu, ili o blokiranju bankovnih računa televizije RT u Velikoj Britaniji. „To nisu samo dva slučaja, to je stabilna tendencija. Prema tome, činjenica da pomenuta rezolucija nije obavezujuća ne treba nikoga da zavara. Ta rezolucija podgreva rusofobično raspoloženje i ima svoj određeni uticaj“, smatra Zudin.

„Sada je teško reći na šta će sve to izaći – da li na dalje pretnje i pokušaje da se uvede cenzura, ili na oduzimanje licence za emitovanje. Na primer, u Velikoj Britaniji se već sada apeluje da se objavljuju spiskovi onih koji dolaze kod nas u program“, rekla je za list „Kommersant“ glavna urednica televizije RT Margarita Simonjan.

Po svemu sudeći, rezolucija će ostaviti traga. „Politički sistemi u zemljama sa razvijenom demokratijom sada su u krizi. Postoji jaz između raspoloženja građana i elite. U tom kontekstu su privlačni alternativni kandidati kao što je Donald Tramp u SAD, socijalista Igor Dodon u Moldaviji, ili alternativni politički kurs kao Bregzit, ili alternativni mediji kao televizija RT. Prema tome, osnovano je mišljenje da će rezolucija imati potpuno isti efekat kao pokušaji suprotstavljanja Bregzitu i Trampu“, smatra Zudin, ističući da pored političkih razloga tu postoji i očigledna finansijska pozadina.

Prema podacima lista „Kommersant“, autori rezolucije su kao uzvratnu meru predložili da se promeni finansiranje specijalnog odeljenja pri spoljnopolitičkoj službi Evropske unije EastStratCom Task Force koje se bavi „ruskom propagandom“, i da se iz sredstava Evropske unije u sopstveni budžet pomenutog odeljenja prebaci 800.000 evra.

 Jekaterina Sineljščikova,
Ruska reč