Fidel Kastro – primer čvrstine i neustrašivosti: Rusija o kubanskom lideru

Fidel Kastro, lider kubanske revolucije i jedna od najupečatljivijih ličnosti 20. veka, preminuo je u 91. godini života. On je govorio da Kuba „nikada neće obustaviti borbu za mir i blagostanje svih ljudi“, smatrao je da život bez ideja ništa ne vredi i do svojih poslednjih dana je bio idol levičarskih ideologija u celom svetu. Kako je on sam govorio, ako bi se na Olimpijskim igrama nagrađivala sposobnost preživljavanja, on bi osvojio zlatnu medalju.

U Rusiji je odnos prema Fidelu Kastru uvek bio vrlo pozitivan, tako da je vest o njegovoj smrti ožalostila mnoge građane Rusije. Ljudi ostavljaju cveće ispred rezidencije ambasadora Kube. Predsednik RF Vladimir Putin rekao je da je Fidel Kastro „simbol cele epohe u novijoj svetskoj istoriji“. „Slobodna i nezavisna Kuba koju su izgradili on i njegovi saborci postala je uticajna članica međunarodne zajednice i poslužila kao nadahnuće mnogim zemljama i narodima“, kaže se u telegramu predsednika Rusije upućenom narodu i vlastima Kube.

Ambasada Kube u Moskvi / AP
Čovek koji je promenio svet

„Kastro pripada plejadi Velikih, koji su promenili svet“, napisao je na Tviteru senator Aleksej Puškov, predsednik Komisije Saveta Federacije (gornjeg doma ruskog parlamenta) za medijsku politiku i odnose sa medijima. On je na Tviteru među prvima u Rusiji izjavio saučešće, a zatim dodao: „Kastro je dokazao da se može 55 godina trpeti pritisak i ekonomski rat od strane SAD, i opstati. I evo, sada već predsednik Amerike odlazi u posetu Havani, a ne obrnuto“.

Kubanski revolucionar je bio moralni autoritet čovečanstva – tako ga karakteriše lider Komunističke partije RF Genadij Zjuganov. „Otišao je jedan od velikana politike, državnik i čovek koji je utemeljio moralnu politiku, tj. politiku koja je pre svega mislila na sudbinu običnog čoveka, dostojnu života trudbenika i srećnog sveta“, rekao je on.

Kastro je ostavio „veoma dubok trag u istoriji čitavog čovečanstva“, rekao je Mihail Gorbačov. Fidel je opstao i učvrstio svoju zemlju u vreme „najžešće američke blokade, u vreme ogromnog pritiska na njega, i ipak je izveo svoju zemlju iz te blokade na put samostalnog nezavisnog razvoja“, istakao je Gorbačov.

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev je na Fejsbuku napisao kako je sa Fidelom razgovarao telefonom u avgustu ove godine kada je kubanski revolucionar slavio 90. rođendan. „On se živo interesovao za sve što se događa u svetu, u Rusiji, i do poslednjeg trenutka je imao bistar um i bio je veoma dobro informisan“, napisao je premijer.

Fidel Kastro i Vladimir Putin, juli 2014. Havana / Kremlin.ru

Lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski rekao je za Fidela Kastra da je to „primer čvrstine i neustrašivosti“, i godine u kojima je Kuba bila pod njegovim rukovodstvom „ostaće zapamćene“. On je ujedno izjavio da će „kroz 5-10 godina Kuba ući u normalan režim srednje razvijenih zemalja, kao većina drugih zemalja u Latinskoj Americi“.

Ruski mediji uveliko evociraju uspomene na velikog revolucionara. Poznati voditelj Sergej Briljov, koji je rođen na Kubi i koga je kubanski „komendante“ nosio na rukama, prikazao je u subotnjoj emisiji scenu u kojoj mladi Fidel Kastro 1979. godine na putu za Njujork, na zasedanje Generalne skupštine UN, otkopčava mundir i pokazuje pred kamerama da ispod odela nema pancir, dodavši da njega štiti njegov moral i najavivši da će i u Njujorku biti bez pancira. Briljov ujedno navodi da je organizovano nekoliko stotina neuspešnih atentata na kubanskog revolucionara, te da je CIA skinula pečat državne tajne sa mnogih atentata, tako da se oni sada mogu rekonstruisati do detalja.

Čak i ako se SSSR raspadne...

Naravno, u ruskom segmentu interneta se uz malo napora mogu pronaći i negativna mišljenja o kubanskom državniku, uglavnom u blogovima predstavnika marginalnih prozapadnih liberalnih krugova. Tako je, na primer, izvesni bloger Ilja Varlamov još u oktobru, dakle pre Kastrove smrti, pisao: „Kastro je upropastio sopstvenu zemlju, i nekada izuzetno bogat region je doveo do stanja najsiromašnijih afričkih zemalja. Kubi još uvek treba doturati lekove i namirnice. Nema normalne mobilne veze i interneta, ljudi rade za sitninu i jedina njihova sreća je da nešto ukradu“. Ili, recimo, ekonomista Sergej Gurjanov, koji je emigrirao iz Rusije, zajedljivo komentariše činjenicu da je Rusija velikodušno oprostila Kubi dug od 31,7 milijardi dolara. „To je isto kao kad bi neko oprostio Rusiji 412 milijardi dolara, ali takvih budala nema“, kaže on.

Zaista, Rusija je oprostila Kubi 90% duga. Još kada je Mihail Gorbačov posetio Kubu 1989. godine, Fidel Kastro mu je rekao da „takva perestrojka“ nije potrebna Kubi, i poslednjeg rukovodioca SSSR-a ispratio je sledećim rečima: „Čak i ako se sutra ili nekog drugog dana probudimo sa novošću da se u SSSR-u dogodila velika socijalna pometnja, pa čak i ako se probudimo sa vešću da se SSSR raspao (a nadamo se da se to nikada neće dogoditi), čak i u tim uslovima će Kuba i kubanska revolucija nastaviti borbu i pružati otpor“. Fidel Kastro je ostao veran svojim rečima, a SSSR se zaista raspao. Poslednja ruska vojna baza na Kubi ukinuta je 2002. godine.

Fidel Kastro i Nikita Hruščov / Press photo 

Uvek će biti onih koji kažu da je Fidel Kastro bio „krvavi diktator“, kao i onih koji ga doživljavaju kao „velikog borca protiv američkog imperijalizma“, kao što postoje različita mišljenja o Josifu Staljinu i Ivanu Groznom, ističe list „Kommersant“. Na sudskom procesu povodom juriša na kasarnu Monkada, kada je osuđen na 15 godina zatvora, Kastro je izjavio: „Istorija će me opravdati“. „To je kasnije postala krilatica, ali deset godina nakon toga postalo je jasno da neće svi opravdati Fidela Kastra, i da će njegovih pristalica i protivnika biti uvek, čak i kada Kuba postane tipična (ili skoro tipična) karipska zemlja“, piše „Kommersant“.

Pa ipak, najvažnije Fidelovo nasleđe je izgrađivanje „modela nezavisne samostalne spoljne politike Kube ističe latinoamerikanista, profesor Sanktpeterburškog državnog univerziteta Viktor Hejfec. Drugo njegovo nasleđe, autoritarni politički režim, nije ono čime će se ponositi čak i mnoge njegove pristalice. „Kubanska ekonomija je ostala monokulturna. Vlasti i pored svih napora nisu uspele to da prevaziđu. Kuba jeste opstala, ali teško da je baš to bio cilj“, smatra Hejfec.

Jekaterina Sineljščikova,
Ruska reč