Simbolika jabuke u srbskoj tradicionalnoj kulturi

Pojam jabuka sadržan je u jezičkom saznanju nosilaca srbskog jezika, gde odražava nacionalne, specifične i univerzalne karakteristike iz sfere emocija ljubavi, mržnje i razdora. Na materijalu Rečnika SANU pokazaćemo simboliku jabuke u srbskoj nacionalnoj kulturi. Simbolička funkcija jabuke kao rodnog drveta (voćke) pripada svetu kulture, a ne prirode, a to je slika stvarnosti zasnovana i na naivnim predstavama i na intuitivnoj spoznaji.

Pozitivno polje organizuje se oko darivanja u situacijama porodičnih obreda i ceremonija kao što su: prstenovanje devojke – veridba, svadba i rođenje deteta, a negativno polje oko svađe, sukoba, razdora u situacijama dvoboja, megdana i bojnog polja, koje najbolje ilustruje izraz mitskog porekla jabuka razdora.

Ceremonijalno darivanje u srbskom tradicionalnom društvu nije se moglo zamisliti bez jabuke. Darivanje jabuke najčešće se realizuje u ceremoniji veridbe uz prstenovanje devojke, gde imamo konkretne radnje: „dati jabuku“, „primiti jabuku“, „poslati jabuku“: Momkova mati daje devojci pozlaćenu jabuku s ruzmarinom, a njen pristanak označava se izrazom da je devojka primila jabuku. Materijalno darivanje je u novcu koji devojka prima od momka kao znak prihvatanja njegove prosidbe, a jabuka je obavezan pratilac te ceremonije: Domaćin se obraća svojoj kćeri, pa ako od nje dobije potvrdan odgovor, uzima se jabuka. Momak vadi novac i polaže ga – „meće jabuku na siniju“ kao deo završenog ceremonijala veridbe.

U toku obreda svadbe „gađa se kroz prsten jabuka“; jabuka na svadbarskom barjaku predstavlja simbol plodnosti, a u ceremonijalu „svadbarske sofre“ pominju se deverska, kumovska i starojkova jabuka. U jabuku položenu na sofru zabada se novac kao dar nevesti, i to najpre dever ili kum ili starojko, pa tek onda ostali svatovi na svadbenom ručku. Davanje i primanje jabuke po tradiciji se vrednuje pozitivno, kao normalan i poželjan čin pri veridbi, ali se događa i narušavanje tih vrednosti, što se ocenjuje kao loš, nepoželjan postupak, pa baciti jabuku znači raskinuti veridbu.

Devojka udavača je zrela/nezrela jabuka, što simbolizuje spremnost/nespremnost devojke za udaju. Izraz zelena jabuka označava nedorasle, nezrele momaka ili devojku za ženidbu/udadbu, a zlatna jabuka u primeru: Pala mi zlatna jabuka u krilo znači „oženio sam se dobrom devojkom“.

Simbolika jabuke sa etičke ravni prenela se na emotivnu ravan, pa jabuka  simbolizuje ljubav uopšte: isprva se davala a i danas se daje jabuka voljenoj osobi kao izraz ljubavi i nežnosti, a jabukom se imenuje i sama voljena, draga, mila osoba, kao u primerima iz Rečnika SANU: „Snaho moja, od zlata jabuko“; „Oj Stojane, jabuko od zlata“; „Nidžo, jabuko moja.“

U situaciji rastanka i gubitka jabuke u izrazu od zlata jabuka simbolizuje voljenu, dragu osobu, u značenju „osoba od neprocenjive vrednosti, izuzetna osoba“: „Imao sam od zlata jabuku, pa mi danas pade u Bojanu.“ Izrazom gorka jabuka označava se neuzvraćena ljubav.

Slavlje povodom rođenja i darivanje deteta prati kićenje jabuke, tako što se u jabuku zabada novac, sa željom za zdravljem i materijalnim blagostanjem deteta. Tako jabuka u srbskoj kulturi simbolizuje „zdravlje“ i „mladost“: „I rodila ka jabuku sina.“

U konceptu jabuka emocija polne ljubavi realizuje se kao spoj duhovnog i telesnog, što asocira na idealan spoj dveju polovina rasečene jabuke, a što pokazuje raskošna poetska slika ljubavnog čina u Njegoševim stihovima: „Snježana joj prsa krugla, a strecaju svetim plamom, / dv’je slonove jabučice na nji dube slatkim mamom“; / Igram joj se jabukama – dva svijeta srećna važe. U ovom činu čulne ljubavne igre, jabuka  svojom simbolika dočarava sreću spajanja duhovnog i telesnog u emociji prave, istinske ljubavi, koja se odlikuje uzajamnošću i recipročnošću davanja i primanja.

Izraz jabuka razdora u značenju „ono što izaziva neslogu, predmet svađe, spora, razdora“ povezuje se sa grčkim mitom: Zlatna jabuka sa natpisom „najlepšoj“, koju je, prema grčkoj mitologiji, boginja svađe Erida bacila među boginje Heru, Atinu i Afroditu i time među njima izazvala spor.

Uloga jabuke u situaciji dvoboja, megdana realizuje se u izrazima: poslati jabuku i dobiti jabuku koji znače „izazvati, odnosno biti izazvan na dvoboj, megdan“ kao u primerima: „A da moj Stanoje neće da im se svrši na tome, no veli, hoće da pošalje jabuku nekome od tvojih.“ „Viđi đavola – prijeti megdanom“; „Pero ostario, pa je ipak dobio jabuku.“ Gradacija negativne simbolike u konceptualnom polju jabuke  realizovana je u situaciji bojnog polja izrazom ubrati krvave jabuke kojim se intenzivira značenje: „pretrpeti poraz, biti poražen u borbi“. Dominantno obeležje u ovom delu koncepta jeste želja da se onome kome je upućena jabuka učini nešto loše, kao u izrazu dati jabuku za jabuku u značenju: „uzvratiti udarac, vratiti milo za drago“, čime se naglašava čin osvete: Ako generali ne obuzdaju svoje čete, dat ću im jabuku za jabuku. Negativna simbolika jabuke se konkretizuje i u vidu materijalne nadoknade, odštete za ubijenog, kao „krvnina“ u činu rešavanja konflikta krvne osvete, kao u primeru: „Kad se pogode koliko će se dati za jabuku a koliko za ukop, opredijele i dan kada će ... doći na mirenje.“

Na pragmatičkom, poslovnom planu svakodnevnog života jabuka je simbol rizičnosti u nekom poslu, pa izraz kisela jabuka znači rizik, a zagristi (u) (kiselu) jabuku znači „upustiti se u neki težak, obiman, rizičan posao, prihvatiti se takvog posla, rizikovati“: „Nemaš pojma koliko me raduje tvoj smisao za poslove ... ti ćeš oterati dalje od Ignjata. On nije imao hrabrosti da zagrize u takvu jabuku.”

Dr Radojka Vuksanović

*Urednik Rečnika SANU,
Institut za srbski jezik

Politika