Zbližavanje Moskve i Ankare izaziva ozbiljnu zabrinutost Zapada

Zbližavanje Moskve i Ankare izaziva ozbiljnu zabrinutost Zapada, jer bi dalji razvoj odnosa dveju zemalja mogao da dovede do izlaska Turske iz NATO-a i da označi ogroman spoljnopolitički uspeh Rusije, piše „Frankfurter alemajne cajtung“.

Raspored snaga na Bliskom istoku ponovo se promenio pošto su Rusija, Iran i Turska zaključili sporazum o postizanju rešenja u Siriji koje nije vojno. Ovaj događaj nije samo prekretnica u sukobu nego je pokazao i spremnost predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da smanji ambicije u regionu kako bi učvrstio vezu s Rusijom, navodi list. Otopljavanje odnosa Moskve i Ankare bilo je teško zamisliti, jer su bilateralni odnosi bili praktično zamrznuti nakon što je turska avijacija u novembru prošle godine oborila ruski vojni avion u vazdušnom prostoru Sirije. Erdogan je, ipak, dugo pokušavao da pronađe način da se pomiri s Rusijom.

U junu se turski predsednik izvinio zbog obaranja Su-24 i naglasio da je spreman da učini sve što je moguće da bi se obnovili prijateljski odnosi dveju zemalja. Nakon pokušaja državnog prevrata Erdogan je odlučno okrenuo zemlju ka Istoku, jer od Zapada nije dobio dovoljnu podršku, naglašava autor teksta.

Sada se saradnja Moskve i Ankare razvija munjevito. Erdogan je pokazao zainteresovanost za ruske sisteme PRO, a Moskva je ukinula embargo na prehrambene proizvode i ponovo otvorila mogućnost za putovanja svojih turista u Tursku.  U oktobru su zemlje objavile da rade na gasovodu „Turski tok“, a u novembru je Erdogan izjavio da Turska ne treba da se vezuje za Evropsku uniju, nego da sarađuje s Kinom i Rusijom, piše list. Usled toga u Moskvi sve ide „kao po loju“.

Zahvaljujući Krimu, Rusija je ponovo postala dominantna sila na Crnom moru, a Erdogan će sada moći da čuva njen puta ka Sredozemnom moru, navodi list. Ako Moskva uspe da postigne da Turska istupi iz NATO-a, biće to najveća spoljnopolitička pobeda Rusije, koja će prevazići čak i postignuća u Siriji, zaključuje autor teksta.