Satiranje srbskog naroda

Satiranje jednog naroda nije samo u tome da mu  zauzmeš teritoriju i  postaviš svoju vlast. Potpuno uništenje je mnogo perfidnije i lukavije. Podlaci udaraju prvo na decu, jezik i istoriju, jer ako hoćeš da uništiš jedan narod- unakazi mu podmladak! Zadnjih 25  godina ta igra se igra pred očima svih nas.

Udarili su na decu-počevši od brojnih izmena u obrazovanju, koje je sve šturije, sažetije, a naša deca su izuzetno pametna i prosto vape za pravim informacijama. Uništavaju nam ćirilicu- strancizmi su osvojili jezik, a kroz tehnologiju  nas primoravaju na upotrebu latinice. Sramota je proći kroz gradove Srbije i videti nazive, koji su nerazumljivi, glamurozni, latinični.  Naš jezik je toliko bogat i lep, sa toliko izraza da mu nijedan drugi na svetu ne može parirati.

Istoriju prekrajaju kako im odgovara, polako iz godine u godinu menjajući izdavače udžbenika (koji su sve samo ne srbski), izbacujući sve važno  iz njih i prikazujući Srbe kao narod koji treba da se stidi svojih predaka.

Igra se jako opasna igra, koja će, bojim se, u budućnosti  imati nesagledive posledice! Porodica, kao stub društva, je urušena; egzistencija dovedena na minimum; pažnju nam odvraćaju globalnim i lokalnim aferama, dok u pozadini crvi prave sve veće crvotočine, ostavljajući samo trulež iza sebe. Ono što je poražavajuće je da malo ljudi razmišlja o tome, a oni koji mogu rečima, delima da pokažu da smo svesni  toga šta nam rade – ćute! Da li iz straha ili zbog materijalne nadoknade da usta drže zatvorena-ne znam!

Nisu opasne bombe, meci, kojima su nas zasipali (što im nikada neću oprostiti) - jednom se umire - opasna je podlost, podrivanje, sistematsko kulturno-istorijsko zatiranje, koje vodi potpunom istrebljenju svega srbskog! Nevidljivi, a moćan neprijatelj, kojem da bi se suprostavio, moraš videti  potez unapred.

Kod nas pametni ćute, budale pametuju, školovani gladuju, priučeni  izvoljevaju; sve se norme  iskrivile, pa ono što je zlo i naopako sada na najvišoj lestvici vrednosti, a dobro i plemenito u bestragije bačeno.

Što nakardnije-to prihvaćenije; što časnije- to odbačenije!

Glupani gromoglasni, intelektualci bezglasni... Ostadosmo ljušture od onakvih predaka i njihovih podviga...Sramota! Pusti zapad i njegove đavolje kandže, što ih je zario u nas, pa nikako da nas pusti. I neće-jer zaboraviti ne može nikada ono što nam dedovi i pradedovi izvojevaše, što Srbiju pročuše u celom svetu!

E, tad se znalo ko je Srbin!

A sada, brojimo smrtovnice i gledamo kako odlaze od njihovog “obogaćenog uranijuma”(morali su ga obogatiti, da pokažu kako imaju i mogu, da traje decenijama i decenijama) mladi i stari, ljudi u najlepšim godinama...

Groblja nam sve veća i popunjenija, a igrališta i parkovi sve prazniji...

A budućnost...

Da li će naša deca, deca naše dece  znati svoju tradiciju, poreklo, običaje, pismo-ćirilicu, ili ćemo za 15-20 godina, gledati u svoju unučad, pitajući se kojim to jezikom govore, o čemu pričaju, i kako se ponašaju? Da li ćemo, zaista, dozvoliti da završe, uz naše nemo odobravanje, ono što su započeli 1999. godine, da nas satru i zatru?! Da li ćemo, vrlo brzo, dočekati  da i svoje pravoslavne običaje i ono što su očuvali naši preci u mnogo težim i gorim vremenima,  slavimo po nekim drugim načelima?

Izgleda da će biti po onoj:”Ko preživi-pričaće!”, a kako stvari stoje, svi će Srbi stati pod jednu šljivu, ako se i ona ne osuši od jada i čemera, od nepravde i zla, od tuge i boli...

Neka nam je dragi Bog u pomoći...