Koje opasnosti za rusku ekonomiju je definisao Putin?

Predsednik Rusije Vladimir Putin definisao je strategiju ekonomske bezbednosti zemlje do 2030. godine. Njegov ukaz je objavljen15. maja. 

Sadržaj strategije

U dokumentu se nabrajaju faktori koji mogu predstavljati najveću opasnost po Rusiju. To su diskriminacione mere protiv ključnih sektora ekonomije, ograničavanje pristupa stranim finansijskim resursima i savremenim tehnologijama, povećanje konfliktnog potencijala u zonama za koje je Rusija ekonomski zainteresovana i koje su blizu njenih granica, kao i povećanje nestabilnosti na svetskim tržištima robe i hartija od vrednosti.

Pored toga, dokument predviđa usavršavanje uzvratnih mera u slučaju uvođenja sankcija.

U tekstu strategije se faktički priznaje da je izvoz nafte i gasa, koji je bio osnova ruske ekonomije tokom proteklih 15 godina, izgubio svoj potencijal. Pad svetskih cena nafte odrazio se i na druge tačke koje je potpisao Putin. Između ostalih faktora pomenuta je i promena strukture potražnje za energentima u svetu, kao i činjenica da su energetski i sirovinski sektor ekonomije iscrpili resurse.

Glavni zadatak razvoja sistema državne uprave autori strategije vide u poboljšanju investicione klime, deofšorizaciji nacionalne ekonomije i stvaranju privlačnijih uslova poslovanja u Rusiji.

Predsednik je naložio vladi da u roku od tri meseca pripremi mere neophodne za realizaciju strategije. Pored toga, vlada treba da oceni stanje ekonomske bezbednosti, da obezbedi monitoring situacije i da svake godine referiše šefu države o merama preduzetim u cilju njenog jačanja. Strategija će se korigovati na svakih šest godina, saopštava agencija „RIA Novosti“. 

Ekonomska bezbednost sve aktuelnija

Ekonomske strategije su najčešće posvećene pitanjima rasta i razvoja ekonomije. Ovo je prvi put posle dužeg vremena da je bezbednost ekonomije Rusije stavljena u prvi plan. „Strategija ekonomske bezbednosti poslednji put je usvojena 1996. godine i zato je bilo neophodno odraziti nove izazove koji sada stoje pred ruskom ekonomijom“, objasnio je za „Rusku reč“ Pavel Sigal, prvi potpredsednik društvene organizacije za malo i srednje preduzetništvo „Oporы Rossii“.

Po njegovim rečima, ekonomska bezbednost ne podrazumeva neposredno rast ekonomije, mada je i povezana sa njim. „Predsednikova strategija samo određuje pravac u kome treba raditi, a vlada je dužna da definiše detaljan plan suprotstavljanja pomenutim faktorima“, dodao je Pavel Sigal. Sada će sve zavisiti od konkretnih mera koje treba da pripreme resorne službe, kao i od realizacije tih mera na terenu.

Definisanje strategije ekonomske bezbednosti govori o tome da ruska ekonomija oseća uticaj svih onih faktora koji utiču i na globalnu ekonomiju. „Sada u svetskoj ekonomiji i geopolitici često izbijaju krize i pojavljuju se razni ’crni labudovi’ poput Bregzita. Globalizacija je sve prisutnija u ekonomskoj sferi, što je i neizbežno u kontekstu tehnološkog progresa“, komentariše za „Rusku reč“ Stanislav Novikov, direktor menadžmenta u grupi kompanija „BKS Ulьtima“. Sa jedne strane, to otvara nove trgovinske i investicione mogućnosti, ali sa druge krije u sebi opasnosti ekonomskog i tehnološkog karaktera.

Kira Kalinjina,
Ruska reč