NATO želi mobilnost snaga kroz NATO i EU zemlje

Zagrebački „Jutarnji list“ piše da je hrvatsko Ministarstvo odbrane još u septembru krenulo u prikupljanje podataka, pa su preko Ministarstva saobraćaja „za potrebe međunarodne vojne saradnje“ od svih upravnika auto-puteva u Hrvatskoj zatraženi podaci o dužini, širini mostova i vijadukta, kao i njihovom geografskom položaju i visini i širini tunela. Prema dostupnim informacijama, podaci o logističkim mogućnostima su zatraženi i od aerodromskih uprava i Hrvatskih železnica.

„Jutarnji list“ navodi da bi mostovi i vijadukti „bez problema izdržali prolaz konvoja tenkova i drugih teških vojnih vozila“. Objekti bi mogli da podnesu opterećenje nekoliko tenkova „leopard“, od kojih je svaki težak 60 tona, ili nekoliko haubica PzH 2000.

Težina jedne haubice je 57 tona. Ranije je zbog male visine naplatnih kućica bio problem prolaz s tenkom ili oklopnim vozilom. To je rešeno uspostavom izvangabaritnog prolaza koji se nalazi u sklopu svake naplatne stanice. Saobraćajni stručnjaci takođe smatraju da bi teške vojne konvoje podnele i državne saobraćajnice u Hrvatskoj, dok je nosivost državnih puteva ipak pod znakom pitanja. Prebacivanje vojnih vozila dosad je uglavnom kroz Hrvatsku išlo železnicom, ali ovi podaci poslužće NATO-u da u budućnosti može prilikom prebacivanja vojnih snaga kopnom unutar Evrope da računa i na korišćenje putne mreže u Hrvatskoj.

Drugi korak za realizaciju brže mobilnosti NATO snaga kroz Evropu je uspostavljanje „vojnog Šengena“. To je kolokvijalni naziv za ukidanje većine administrativnih barijera za prolazak vojnih snaga između članica NATO-a i Evropske unije. Nakon što je taj model bez uvijanja zatražio komandant američkih snaga u Evropi, to isto je juče diplomatskim rečnikom zatražio i američki ministar odbrane Džejms Matis. Samo nekoliko sati nakon njegovog traženja, oglasila se visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku Federika Mogerini koja je u ime Evropske komisije najavila niz mera koje će ukloniti prepreke kretanju vojne opreme i osoblja širom EU i indirektno najavila uvođenje „vojnog Šengena“.

Prema planu, do marta 2018. visoki predstavnik i Komisija predložiće državama-članicama akcioni plan za jačanje vojne mobilnosti na usvajanje, što uključuje rešavanje pitanja carine, prevoza opasnih materija, nacionalnih procedura i drugih pravnih prepreka. Prema najavama, „vojni Šengen“ bi trebalo da bude rešen novim evropskim odbrambenim sporazumom. Sporazum bi sledeće nedelje trebalo da potpiše 20 članica Evropske unije, među kojima je i Hrvatska. Nosioci sprovođenja sporazuma su Nemačka i Francuska a, primera radi, Danska, Portugalija i Malta još razmišljaju da li će mu se pridružiti.

Na taj način Hrvatska bi mogla pre da uđe u vojni nego civilni Šengen, piše „Jutarnji“.