Projekt Nabuko: virtuelna šansa da se uklopi u svetsku politiku

Nafta i gas moraju da pomognu turkojezičnim zemljama da učvrste svoj geopolitički položaj. Upravo tako je predsednik Turkmenije Gurbanguli Berdimuhamedov prilikom susreta u Istanbulu uz učešće šefova Azerbajdžana, Turske, Kazahstana i Kirgizije predstavio projekte gasovoda: Nabuko za Evropu i TAPI (Turkmenija, Avganistan, Pakistan, Indija). Međutim, iza lepe retorike je bila skrivena isplanirana akcija popularizacije.

Samit turkojezičnih država je idealno mesto za Turkmeniju da izjavi o svojoj raznovrsnoj energetskoj politici. Prilikom susreta sa šefom Azerbajdžana Ilhamom Alijevim Gurbanguli Berdimuhamedov je uverio da Turkmenija može da prihvati i Nabuko, i TAPI. To godi partnerima u EU, koji planiraju da grade gasovod iz Kaspijskog mora preko Turske na račun gasa iz Turkmenije i Azerbajdžana, tim pre što se taj projekat sviđa i SAD-u, jer zaobilazi Rusiju, a da ne govorimo o projektu TAPI, koji SAD aktivno lobiraju da bi pokazale – njihova opreracija u Avganistanu rezultira konkretnom korišću za taj region.

Međutim, izgleda, u Istanbulu je Ašhabad ponovio staru grešku jer se opet postavlja pitanje – gde će on naći toliko gasa koji je već izvađen.  Tome su okrenuti svi komercijalni, a ne politizirani projekti. Govoei ekspert Instituta zemalja ZND Andrej Grozin.


U Turkmeniji ima mnogo gasa, ali ne toliko da bi bile zadovoljene potrebe i Kine, i Rusije, i Evrope, i Pakistana, i Indije. Većina eksperata, koji se ozbiljno bave procenama perspektiva gasnih tokova,  misli da je Nabuko isključivo politički projekat. Zašto Turkmenija pokušava da ga podrži retoričkim izjavama? To je posebno pitanje. Međutim, očit je pokušaj da se istakne što glasnije. Inače, to isto radi i Azerbajdžan. Druge polovine 1990-h godina zaključivali su se takozvani projekti veka   u vezi sa gasnim i naftnim zalihama Azerbajdžana. Tada se mnogo govorilo da se region Kaspijskog mora može pretvoriti u nešto slično Persijskom zalivu. Politika je potisla naučno znanje. Danas  se isto  dešava i Turkmeniji.

Projekt Nabuko je virtuelni jer sve do sada nema ugovorenih izvora gasa. Višak turkmenskog gasa je nastao zbog toga, što je zbog neverovatno visoke cene ruski Gasprom četvorostruko smanjio njegov uvoz. Međutim, gas je odmah kupila Kina, pruživši susedu unosan kredit. Ostalo je kupio Iran. Što se tiče TAPI, izgleda da ga čeka ista sudbina, kao i gasovod Iran-Pakistan-Indija, kuda su negovi inicijatori svojevremeno pozvali i Gasprom. Ti su projekti veoma politički riskantni zbog nestabilnosti u tom regionu. Oni bi tražili po  vojnu jedinicu  za svaki kilometar radi njihovog očuvanja u slučaju izgradnje. Zato su izjave Ašhabada o realizaciji TAPI  pre svega politička igra. Ona može da u nekoj fazi pruži dividende, a ne može da pomogne da se realno uklopi u svetsku politiku i učvršćenje položaja u tom regionu.