Stanovnici Rusije u ogledalu potrošnje

Portret prosečnog stanovnika u Rusije u ogledalu potrošnje izgleda privlačnije nego pre deset godina. On se po nizu pokazatelja približio evropskom nivou. O tome svedoče statistički podaci, dobijeni na osnovu anketiranja 48 ispitanika. Rezultate istraživanja s „Glasom Rusije" je podelio rukovodilac Federalne službe državne statistike, Aleksandar Surinov.
 

Rusija je danas zemlja s prosečnim prihodima. Za deset godina, počevši od kraja 90-ih godina, kod nas se stalno smanjuje broj stanovnika koji žive ispod granice siromaštva, ističe Aleksandar Surinov.
 

Naravno, konkretan čovek može da smatra da živi gore nego kad je bio 20 godina mlađi, ali ako se uzme formalni standard potrošnje - životni minimum - ovaj procenat stanovništva se smanjuje. Pritom je standard nekoliko puta povećan.
 

S porastom nivoa života menja se struktura potrošnje robe i usluga: smanjuje se procenat namirnica i odeće u ukupnom obimu troškova, povećava se procenat „nematerijalnih" troškova, kao i velikih kupovina - stanova i automobila. S ove tačke gledišta Rusija je stalno napredovala u toku deset godina i približila se evropskim zemljama. Na primer, Rusi imaju tri puta više automobila nego 90-ih godina. Međutim, u proseku na robu, koja ne ulazi u namirnice odlazi samo četiri posto više nego na namirnice. Poređenja radi: u SAD porodica na hranu troši samo nešto preko šest odsto svog budžeta.
 

U toku poslednjih deset godina nabolje se promenila struktura ishrane stanovnika Rusije, ističe Aleksandar Surinov.
 

Ona je postala pravilnija, zdravija, više liči na onu strukturu ishrane, koju zapažamo u razvijenim evropskim zemljama. Ima više voća i povrća, manje šećera, hleba, krompira, ima više ribe.
 

Postoji još jedan pozitivan pomak - smanjenje upotrebe alkoholnih pića. U ovom smislu smo, na sreću, predali štafetu prvenstva zemljama kao što su Estonija, Francuska, Češka, Nemačka i Velika Britanija. Osim toga, Rusi su smanjili pušenje u odnosu na pre tri godine. Ipak, po ovom pokazatelju Rusija se ne razlikuje na bolje od drugih zemalja. Imamo najveći procenat muškaraca koji puše na svetu - 70% stanovništva. Poređenja radi - u SAD ih ima 25%.
 

Nema sumnje da je na potrošački portret stanovnika Rusije uticala kriza. Najbolje su se osećali 2007. godine. U sledećem periodu došlo je do smanjenja potrošnje usluga - pokazatelj je pao za deset podeljaka. Rusi manje odlaze u restorane, pozorište i bioskop. A u oblasti telefonskih usluga, ističu statističari, došlo je do prave revolucije: ovaj segment tržišta je utrostručen.
 

Naravno, ističe Aleksandar Surinov, zvanična statistika nije istina, već samo približavanje istini. Prosečan stanovnik Rusije ne postoji kao takav realno. To je kao prosečna temperatura u bolnici - neko ima 39, neko 36,6, a u proseku ona iznosi 37,8. Bez obzira na to, upravo ovakvim podacima operiše ceo svet. I oni odražavaju prosečnu sliku onoga kako u stvari žive građani ove ili one zemlje. Sudeći po svemu, stanovnici Rusije ni iz daleka ne žive idealno, ali žive mnogo bolje nego pre 10 godina.