Depozitarijum za muzeje moskovskog Kremlja: biti ili ne biti...

Prva reakcija ljudi na nove građevine koje se podižu pored istorijskih spomenika arhitetkure obično izaziva šok i talas kritike. Tako je bilo, na primer, s pariskim Luvrom, kad se pojavila staklena piramida. Isto se sad dešava u Moskvi, gde je pored Kremlja planiran početak izgradnje depozitarijuma i radionica za restauraciju za Muzeje Kremlja. Protesti, satiruće publikacije, čak i obraćanje javnom tužilaštvu, povodom „zakonitosti izgradnje" - angažovani su svi resursi, kojima društvo raspolaže. I to je razumljivo: istorijski oblik prestonice je u toku poslednjih godina ozbiljno narušen zbog nepromišljene, a ponekad i neukusne izgradnje.
 

Ujedno, novi depozitarno-restauracioni kompleks je od životne potrebne kad su u pitanju Muzeji Moskovskog Kremlja, tvrdi generalni direktor Muzeja Jelena Gagarina. Jer, muzeju u koji žele da dospeju turisti iz celog sveta, koji dolaze u rusku prestonicu, katastrofalno nedostaje prostor.

Naš glavni zadatak je da oslobodimo spomenike Kremlja od njima nesvojstvene funkcije i da izmestimo iz njega sve pomoćne prostorije, sve radionice za restauraciju, sve kancelarije koje se ovde i dalje nalaze i da ih izmestimo van zidina Kremlja, - kaže Jelena Gagarina. - Osim riznica i radionica ovde će biti izložbene sale, i razume se, izložbe koje organizujemo od svojih kolekcija o donosimo iz inostranstva.

Korist za Muzeje Moskovskog Kremlja je očigledna, ali su i primedbe koje javno mnjenje ima na projekat depozitarijuma podjednake težine. Projekat je pobedio na međunarodnom konkursu još 1995-1998. godine, kad su u modi bila pompezne „carske" građevine. I premda radnici muzeja njim nisu oduševljeni, ne mogu da ga odbiju: odobren je i u Ministarstvu kulture i u moskovskom arhitektonskom nadleštvu,a što je glavno, usaglašen je s UNESKO. Moskovski Kremlj, podsetićemo, nalazi se na Spisku kulturne baštine i u njegovoj blizini se ne sme graditi ništa bez znanja ove poštovane međunarodne organizacije. Po rečima Jelene Gagarine, u muzeju je preduzeto sve što je bilo moguće da bi zgrada bila što je moguće manje kitnjasta, jer treba da se nalazi među remek-delima ruske arhitekture - Moskovskog Kremlja i uzorom dvorskog neimarstva iz 17. veka, takozvane Kuće Paškova. Na upornu molbu predstavnika muzeja korigovana je fasada zgrade kako bi izgledala lakša i prozračnija.
 

Što se tiče „filovanja" zgrade, planira se da se ovde sve radi po najvišim međunarodnim standardima, ističe Jelena Gagarina.

Naši saradnici su obišli čitav niz najsavremenijih, najboljih objekata koji su u poslednje vreme izgrađeni, počevši od Muzeja Metropoliten, Tokijskog narodnog muzeja, do čitavog niza riznica, koje postoje u Nemačkoj, Austriji i Švedskoj,- kaže Jelena Gagarina. - Mislim da će s tačke gledišta prostorai instalacija to biti jedno od najuspešnijih muzejskih zdanja na svetu.
 

Međutim, teško je reći kad će se to dogoditi i da li će se uopšte dogoditi. 29. septembra je vršilac dužnosti gradonačelnika Moskve Vladimir Resin pod pritiskom javnog mnjenja izdao nalog da se opozove dozvola za izgradnju depozitarijuma i da se pitanje ovog projekta iznese na razmatranje društvenog saveta za arhitekturu.