U Ukrajini položaj ruskog jezika žele da učine manje nepravednim

Zakon kojim se proširuje sfera primene ruskog jezika u Ukrajini iznet je na razmatranje Vrhovne Rade. Većina ukrajinskih građana kod kuće govori ruski. Ipak ruskofonsko stanovništvo ne može slobodno da koristi maternji jezik u obrazovanju, informisanju, u socijalnim i državnim ustanovama.
 

Partija regiona, kada je išla na parlamentarne izbore, i njen lider Viktor Janukovič, kada je išao na predsedničke izbore, obećavali su svojim biračima da će učiniti ruski drugim službenim jezikom u Ukrajini. To bi bilo pravedno i odgovaralo bi evropskom pogledu na problem.
 

Na primer, u Finskoj dva državna jezika - finski i švedski, mada poslednjim govori svega 5% stanovništva. Takva ustavna situacija uslovljena je ne samo postojanjem švedske nacionalne i jezičke manjine, već i istorijskom tradicijom: vekovima Finska je bila deo Švedske kraljevine, Finci i Šveđani su živeli rame uz rame.
 

U Švajcarskoj, koja je u mnogim pogledima uzorna evropska zemlja, četiri su zvanična jezika. I opet, ne samo po broju najvećih etno-lingvističkih grupa, već i po istorijskim razlozima. Ova država sastavljena je kao skup četiri naroda i oblasti koje su naseljavali. Zato je jezik retoromanaca, kojih je svega 1% stanovništva, isto tako državni kao i nemački, kojim govori 65%.
 

U Ukrajini postoje svi navedeni razlozi za objektivni bilingvizam. Ova zemlja je nekoliko vekova bila deo Rusije, Rusi i Ukrajinci vekovima žive rame uz rame. I pošto u Ukrajini više od polovine stanovništva govori ruski, postavlja se pitanje mogu li se oni uopšte imenovati jezičkom manjinom. Ipak oni imaju manje prava nego švedska manjina u Finskog ili retoromanska u Švajcarskoj. Položaj ruskog jezika u baltičkim zemljama i Moldaviji takođe ne odgovara evropskim normama, ubeđen je šef Fonda za efektivnu politiku Kiril Tanaev.
 

Sa tačke gledišta odgovaranja evropskim normama i principima situacija u ruskom jeziku teško da se može proglasiti normalnom. Zato što u tim zemljama država vodi jasnu politiku istiskivanja ruskog jezika iz sfere komunikacije i zamene ruskog nacionalnim. Neusmnjivo to se dešava sa ruskim u zemljama Baltika, što se dešava sada sa ruskim u Moldaviji, što se činilo sa ruskim u Ukrajini, predstavlja kršenje građanskih prava. Zato što građani treba da imaju mogućnost da se izjašnjavaju na onom jeziku koji znaju, na koji su navikli, koji je za njih zgodan. I nasilno usađivanje nacionalnih jezika je necivilizovan, vararski prilaz.
 

U Ukrajini ovu nepravdu treba delimično da ispravi zakon koji predlaže Partija regiona. I mada nije reč o davanju ruskom jeziku statusa drugog zvaničnog, već samo o proširenju sfere njegove primene, nacionalisti i narandžasti obećavaju da će pružiti otpor nacrtu zakona. Njihova logika može se opisati otprilike ovako: nije važno što mogu da govorim ukrajinski, najvažnije je da svim ostalim bude zabranjeno da govore ruski.