Bitka kontinenata, ili kome je draža bezbednost Evrope

Jedinstveni perimetar evroazijske bezbednosti uskoro može postati realnost. S predlogom da se u mnogome proširi saradnja EU i Rusije ima nameru da nastupi predsednik Francuske na francusko-rusko-nemačkom samitu, koji će biti održan u Dovilu 18-19. oktobra. Za promovisanje svoje ideje Nikola Sarkozi će po svom priznanju, iskoristiti predsedavanje Pariza u „velikoj dvadesetorci".
 

Izjava Nikole Sarkozija je izazvala negodovanje u Vašingtonu. Jer, plan francuskog lidera, u suštini, označava novi svetski poredak, u kojem evropska bezbednost prestaje da bude briga amerikanaca i prelazi pod kontrolu Brisela i Moskve.
 

U Parizu i ne kriju da se radi o stvaranju nove svetske arhitekture. I nije stvar samo u vojnim pitanjima - podrazumeva se i ekonomska bezbednost. Po mišljenju predsednika Francuske, za normalno funkcionisanje globalne ekonomije potrebno je da u njoj svoje mesto zauzmu Rusija i Kina. Što se tiče same Moskve, po mišljenju Sarkozija, Rusija i 27 zemalja Evropske Unije treba da formiraju tesne veze u oblasti nacionalne bezbednosti, diplomatskih odnosa, ekonomske politike, prava čoveka i imigracije.
 

Današnji predlozi Francuske mogu se nazvati „Planom Medvedeva-Sarkozija-2" (prvi se, podsetiću, pojavio u avgustu 2008. godine, kad su predsednici regulisali situaciju posle napada Gruzije na Južnu Osetiju). U Parizu se ističe da je to odgovor na inicijativu ruskog lidera u pogledu nove arhitekture bezbednosti u Evropi. Podsetićemo da je Dmitrij Medvedev predložio da se novi Ugovor izradi u junu 2008. godine. Njegovu osnovu treba da predstavlja obaveza, u skladu s kojom nijedna država ili organizacija ne mogu da jačaju svoju bezbednost za račun bezbednosti drugih zemalja i blokova.
 

Rusko-evropske inicijative se u potpunosti mogu realizovati, rekao je u intervjuu za „Glas Rusije" direktor Međunarodnog instituta političke ekspertize Evgenije Minčenko.
 

 To zavisi od pozicija zemalja s kojima Rusija po tradiciji ima prijateljske odnose, kao što su Nemačka, Španija i Italija. S druge strane, vrlo je važno da li će se promeniti klima u zemljama takozvane nove Evrope. Naši odnosi s Poljskom su se promenili nabolje. Mislim da dolazi do otrežnjenja i u zemljama Pribaltike, koje su tradicionalno najagresivnije premaRusiji. Zato, po mom mišljenju, predsedavanje Francuske u „dvadesetorci" može da nam pruži mogućnost da se još više zbližimo s Evropom.
 

Na samitu u Dovilu, na kojem će učestvovati Medvedev, Sarkozi i Merkel, najverovatnije neće doći do formalnog predloga za stvaranje zajedničkog prostora ekonomije i bezbednosti. Kako smatraju stručnjaci, tema će se zasad razmatrati na ličnim susretima lidera tri zemlje. Međutim, glavni je početak. A Vašington po mišljenju analitičara, može biti miran: Evropa i Rusija se druže „za" bezbednost Evroazijskog kontinenta, a ne „protiv" Severne Amerike. SAD će, naravno, morati da se pomere s pijedestala „svetskog hegemona", ali tu se ništa ne može.