Posledice tehnogene havarije u Mađarskoj mogu biti nepovratne

Ekološka katastrofa u Mađarskoj postaje međunarodna. Bujica otrovnog crvenog mulja koji se izlio u toku havarije iz rezervoara aluminijumske fabrike, stigao je do Dunava. Najveća vodna arterija Evrope je u opasnosti. Po mišljenju stručnjaka, na likvidaciju posledica havarije biće potrebno nekoliko godina, pri tome neće poći za rukom da se u potpunosti obnovi ekosistem regiona.
 

Transgraničnom katastrofom neviđenih razmera nazvao je havariju koja se dogodila ekspert Svetskog fonda divlje prirode Aleksej Knižnjikov u intervjuu za Glas Rusije.
 

Ako se govori o razmerama ove ekološke katastrofe, mi je ocenjujemo kao kolosalnu. Obim otrovnih supstanci koje su se izlile iznosi oko milion kubnih litara, što je uporedivo sa obimom nafte koja je nekoliko meseci posle havarije isticala u Meksički zaliv. Posledice vidimo već sada: na žalost, to je pogibija ljudi, pogibija riba. To što je zagađenje već stiglo do Dunava, govori o tome da je katastrofa transgraničnog evropskog nivoa.
 

Specijalne službe zemalja koje se graniče sa Mađarskom i nalaze se nizvodno po Dunavu - a to su Austrija, Slovačka, Hrvatska, Srbija, Bugarska, Rumunija, Moldavija, čak i Ukrajina, već su počele pojačan monitoring kvaliteta vode. Problem je u tome što otrovni tok nastavlja da se sliva u vode Dunava.
 

Pošto se ovakve katastrofe ne dešavaju svaki dan, odgovarajuća tehnologija za likvidaciju posledica havarije nije izrađena, objasnio je u programu radija Vesti FM kopredsednik međunarodne ekološke grupe Ekozaštita Vladimir Slivjak.
 

U suštini, spasioci sada smišljaju nove metode. Jedna od njih je sipati u vodu gips, koji skuplja štetne materije, sprečava njihovo dalje kretanje. Ali to je malo efikasna tehnologija. Posebno zbog velike količine crenog mulja koji je istekao.
 

Crvenu boju otrovnom otpadu daje oksid gvožđa. Ali najveću opasnost predstavljaju teški metali, koji će se širiti po životnoj sredini i dospevati u ljudski organizam. Osim hemijskih opekotina, koje mogu da se pojave kod ljudi prilikom neposrednog kontakta sa cevenim muljem, on je vrlo toksičan i izaziva jako trovanje, podvukao je u intervjuu za Glas Rusije dopisni član RAN, ekolog Aleksej Jablokov:
 

Ovi optadi nastali prilikom proizvodnje sirovine za aluminijum sadrže vrlo otrovne komponente. U toku havarije se obrazovao zagađeni sloj terena koji će morati da se skida i podvrgne utilizaciji.
 

Budimpešta je već izjavila da neće moći da izađe na kraj sa nesrećom sopstvenim snagama. Za pomoć se u prvom redu obratila EU. Spasilačke službe drugih zemalja, između ostalog Rusije su spremne da krenu u akciju.