Irbis tajanstven i neuhvatljiv

Populaciju irbisa istražuju sada na jugu Istočnog Sibira naučnici iz Instituta za probleme ekologije i evolucije Severcev Ruske akademije nauka. Irbis, kako se naziva ova retka životinja, uneta je u međunarodnu Crvenu knjigu. Njegova brojnost u svetu iznosi otprilike 6000, ruska populacija oko 150 primeraka.
 

U avgustu, u prvoj fazi ekspedicije, biolozi su uz pomoć lokalnih vodiča postavili 48 fotoklopki, kako bi identifikovali zver, zato što svaka ima na krznu individualnu šaru. I sve ove fotoklopke, za njih nove predmete, irbisi su istražili na svojim planinskim stazama, onjušili, dotakli njuškom i nažalost pokvarili većinu snimaka. Dešava se da čovek dugo traži susret sa irbisom, hoda bezuspešno po snežnim planinskim padinama i ne sumnja da je i sam za to vreme objekat posmatranja: njega u svojim tajnim skrovištima posmatra irbis. A za naučnika je ogroman uspeh videti ovu neuhvatljivu zver, zato što je ona neverovatno oprezna, kaže rukovodilac ekspedicionog odreda Andrej Pojarkov:
 

Mogu da kažem pošteno da nisma video urbisa u prirodi ni jednom. A naša oba vodiča, saradnici ncionalnog parka Ubsunurska kotlina, videli su ove zime irbise, i to su bile prve fotografije sa fotoaparata - ne sa fotoklopki, već iz ruku, koje su bile napravljene u Rusii. Irbis je zaista stanovnik planina. On je neverovatno vešt, odlično se kreće planinama, penje se na vrlo velike visine. On ima ogroman skok. Predivno krzno, on je vrlo toplo obučen, zato što su uslovi u kojima obitava surovi, sa jakim zimskim mrazevima. Veličanstvena dinamika, fantastična koordinacija pokreta!
 

U ovogodišnjoj ekspediciji istraživači se nadaju da će uloviti nekoliko primeraka kao bi ih obeležili, stavili radio-ogrlice. To će pomoći da se sa satelita prati njihovo kretanje i ponašanje, kaže Andrej Pojarkov:
 

Program je vrlo velik. On sadrži niz blokova istraživanja: kretanje, staništa, nivo raznovrsnosti rođaćkih veza unutar populacije, istraživanje molekularno-genetičkih osobina irbisa. Mi ćemo uključivati u zajednički rad istraživače iz Mongolije, razmenjivaćemo uzorke. Nadam se da će nam poći za rukom da izradimo niz praktičnih mera za poboljšanje obezbeđenja, blagostanje populacije irbisa. Irbis je vrlo cenjeni resurs, neverovatno privlačan za ekoturiste i istraživače.
 

Sada programom Irbis koordinira Rusko geografsko društvo uporedo sa drugim programima proučavanja životinja iz Crvene Knjige Rusije, kao što je amurski tigar, beli kit, dalekoistočni leopard, beli medved. Aktuelna ekspedicija je početak velikog naučnog rada. U njega treba da budu uključeni i lokalni stanovnici, koji poštuju irbisa kao svetog duha planina. A uskoro u Sibiru se planira čak otvaranje Muzeja irbisa.