NATO poziva Rusiju u evropsku PRO, ne odredivši šta je to

Odnosi Rusije i NATO-a i perspektive saradnje u stvaranju evropske PRO razmatraju se u Briselu na sastanku ministara inostranih poslova i odbrane zemalja Severnoatlantske alijanse.
 

Mada formalno na dnevnom redu ministarskog dijaloga stoje pitanja nove strateške koncepcije bloka, kolektivnog sistema PRO i pripreme za samit NATO-a u Lisabonu 19-20. novembra, Rusija prisustvuje u kontekstu svih problema o kojima se diskutuje. . Prvi put šefovi diplomatija i odbrane su se okupili zajedno. Predstojeći samit može da bude odlučujući za sudbinu NATO-a, a jedinstva po mnogim pitanjima nema. Psotoji shvatanje njihove važnosti, ali različiti su prilazi njihovom rešavanju. Ali u Lisabon će doputovati svi rukovodioci zemalja alijanse. Pozvana je i Rusija, kako bi održala na najvišem nivou zasedanje Saveta Rusija-NATO. Moskva za sada nije odgovorila. Ali po rečima ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova, sa interesovanjem proučava poziv. Kremlj je sklon tome da susret treba da bude ispunjen konkretnim sadržajem, zato učešće Rusije nije bezuslovno, i moguće je samo uz postojanje perspektive jasnih dogovora.
 

U prvom redu to se odnosi na planove stvaranja evropske PRO. Rusiji je ponuđeno da učestvuje u tom projektu. Sa jedne strane saradnja je uvek korisna, ali postoje određena pitanja, na koja sami Evropljani za sada ne mogu da odgovore. O tome je detaljno u intervjuu za Glas Rusije govorio stalni predstavnik RF u NATO-u Dmitrij Rogozin.
 

Niko ne shvata o čemu je reč. Ako je reč o stvaranju evropske PRO u vidu jednostavno razmeštanja elemenata američke PRO u Evropi, a evropljani za to treba da plate i da prime te elemente kod sebe, onda je to jedna priča. Druga priča je moguća ako evropljani zaista pozivaju na nekakav zajednički tehnološki dijalog. Ali stav RF sastoji se u tome da pre nego što se nešto stvori ili izlije u betonu ili gvožđu, treba odrediti zašto se uopšte stvara taj sistem. Odakle potiče ova, takozvana raketna pretnja ili ispravnije bi bilo reći, raketni izazovi, raketni rizici. Koje zemlje u suštini stoje na pragu stvaranja tehnologija takve vrste. I da li one prete u suštini evropskim zemljama, između ostalog i RF. Takvog punopravnog dijaloga kako unutar NATO-a, tako i između NATO-a i RF u suštini do danas nema.
 

Kako bi se ovaj dijalog započeo, Rusija se već odavno zalaže za stvaranje centara razmene informacija i zajedničke analize opasnosti. Ali ovaj konkretan predlog za sada ne nailazi na odziv u NATO-u. Tako da je odgovor na alijansi. Rusija, po rečima Dmitrija Rogozina, spremna je da pređe svoj deo puta radi saradnje.
 

Ipak sama činjenica da se Rusija poziva u Evro PRO deluje dobor, pošto to govori o tome da Zapad u liku NATO-a pokušava na neki način da aktivira njene mogućnosti. I ako Rusiju pozivaju ne nešto, teško da bi neprijatelja pozivali u to nešto. Druga je stvar što oni sa tim nečim još sami ne mogu da se razaberu. Zato ćemo mirno čekati rezultate diskusije koja će proteći unutar zemalja članica alijanse.

Moskva smatra da je prava saradnja sa NATO-om realna tek onda kada bude stvoren mehanizam koji osigurava ravnopravnost RF sa zemljama članicama Alijanse. Nepromišljeno je stupati u projekat PRO, ne dobivši garancije učešća u procedurama donošenja odluka. A radi toga mnogi učesnici Severnoatlantske alijanse treba da prevladaju blokovski mentalitet iz doba hladnog rata.