Rusija nije zadovoljna radom Haškog tribunala

Poseta Glavnog javnog tužioca Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Serža Bramerca obeležio je dugačak dnevni red MIP i učestvovanje na konferenciji „Nirbernški proces: istorijski i pravni aspekti“. Međutim, teško da je g-din Bramerc ostao zadovoljan. Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Aleskandar Jakovenko, koji se sreo s njim, izrazio je „zabrinutost“ zbog situacije odugovlačenja sudskog procesa zbog niza stvari. Ruska strana se jasno založila za što brže završavanje rada Haškog tribunala u skladu s rezolucijom Saveta Bezbednosti OUN. A i učesnici na konferenciji, koja je okupila predstavnike niza naučnih i diplomatskih nistitucija, podvrgli su delatnost Tribunala ozbiljnoj kritici. U svakom slučaju, pokušaji da se on stavi u isti red s Nirbernškim tribunalom izaziva ozbiljne sumnje – smatra naš dopisnik Petar Iskenderov.
 

Treba podsetiti na to da bi po rezolucijama Saveta Bezbednosti OUN delatnost Haškog tribunala trebalo da se završi u 2010. godini, koja je na izmaku. A danas funkcioneri Haškog tribunala govore o potrebi da se radi dok ne budu završena suđenja glavnom komandantu Vojske Republike Srpske General pukovniku Ratku Mladiću, za kojim se traga, i Goranu Hadžiću. Istovremeno, čitave epizode zločina nad Srbima – pre svega na Kosovu – ostale su u potpunosti van okvira rada Haškog tribunala, istakla je u intervjuu za „Glas Rusije“ rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za poznavanje slovenskih naroda RAN Jelena Guskova:

Od svih lica, koje progoni Haški tribunal 66% su Srbi. Od 27 do sad uhapšenih predsednika država i vlada, komandanata i predsednika parlamenta 19 su Srbi. Tribunal je Srbe osudio na ukupno 1000 godina zatvora, a na primer, Hrvate, manje od 200. Što se tiče Albanaca, odgovornih za zločine na Kosovu i u Makedoniji, od lidera „Vojske za oslobođenje Kosova“ niko nije kažnjen – osuđeno je samo nekoliko običnih figura. Van vidnog polja Tribunala ostale su i čudovišne činjenice kad su Albanci ubijenim Srbima vadili organe radi prodaje na evropskom „crnom tržištu“ – koje je saopštila čak i Bramercova prethodnica Karla del Ponte. A od makedonskih Albanaca nijedan nije osuđen.
 

Na pozadini ovakve statistike jasna je sva uslovnost – tačnije, odsustvo valjanosti sprovođenja bilo kakvih analogija između Haškog tribunala i Nirnberškog procesa, koji je vođen protiv glavešina Trećeg Rajha. Tada su se na optuženičkoj klupi našli skoro svi najviši činovi fašističke Nemačke, odgovorni za izazivanje Drugog svetskog rata i zločine protiv čovečanstva. Presude Nirnberškog tribunala bile su jasne i dosledne. A što se tiče Haškog tribunala očigledno je da njegov cilj nije svestrano razmatranje okolnosti balkanske tragedije, već veštačko nametanje svetskom javnom mnjenju njihove jedostrane antisrpske slike.