Početna stranica > Novosti
Zapanjujuća nova istraživanja grupe od preko 30 naučnika sugerišu da bi sliv Amazona u narednih nekoliko godina mogao da doprinese globalnom zagrevanju, a ne hlađenju, ako već nije.
Snažni uticaj sliva Amazona na globalnu klimu ranije mu je doneo titulu „pluća Zemlje“, ali decenije šumskih požara, naknadne suše i čišćenje zemljišta, pod kišobranom „krčenja šuma“, napravili su pustoš u regionu.
Prema nedavnoj studiji, otprilike 7.000.000 kvadratnih kilometara basena sada oslobađa više gasova sa efektom staklene bašte nego što ih skladišti u svojim biljkama i zemljištu, što znači da je možda i doprineo zagrevanju, a ne hlađenju planete.
Drugim rečima, čovečanstvo se više ne može osloniti na „pluća Zemlje“ da bi se očistio vazduh i nadoknadile emisije sagorevanja fosilnih goriva.
„Seča šume ometa unošenje ugljenika, to je problem“, rekao je ekolog i glavni autor Kristofer Kovej sa fakulteta Skidmor u Njujorku.
„Ali kada počnete da zajedno sa CO2 gledate na ove druge faktore, postaje zaista teško shvatiti kako goli efekat nije to što Amazon u celini zaista zagreva globalnu klimu.“
Sve u svemu, ogromno područje koje se prostire na teritoriji devet južnoameričkih država prema nekim procenama moglo bi se prebaciti sa slivnika ugljenika na atmosferski izvor ugljenika već 2035. godine.
Sliv Amazona trenutno emituje više gasova nego što prirodno apsorbuje, i to ne samo ugljen-dioksid (CO2), već i azot-oksid (N2O) i metan (CH4), koji se brže razgrađuju u atmosferi, ali i zadržavaju do 300 puta više toplote po molekulu dok lebde u vazduhu.
Ponavljajući se, dugotrajne suše na tom području smanjuju sposobnost sliva da apsorbuje i preuzme CO2, istovremeno povećavajući verovatnoću i eventualno širenje šumskih požara kada se pojave, što dodatno pogoršava problem u negativnoj povratnoj sprezi.
Istraživački tim priznaje da postoji veliki stepen neizvesnosti u njihovim rezultatima zbog nedostatka informacija iz određenih delova Amazonskog basena koji se mogu pohvaliti sopstvenom mikroklimom, ali do kojih je skoro nemoguće doći i analizirati u istoj meri kao i delovi koji su obuhvaćeni studijom.
Izvor: RT
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
.jpg)
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Amazonske prašume sada najverovatnije zagrevaju Zemljinu atmosferu, a ne hlade je, upozoravaju naučnici
15.03.2021. god.
Zapanjujuća nova istraživanja grupe od preko 30 naučnika sugerišu da bi sliv Amazona u narednih nekoliko godina mogao da doprinese globalnom zagrevanju, a ne hlađenju, ako već nije.
Snažni uticaj sliva Amazona na globalnu klimu ranije mu je doneo titulu „pluća Zemlje“, ali decenije šumskih požara, naknadne suše i čišćenje zemljišta, pod kišobranom „krčenja šuma“, napravili su pustoš u regionu.
Prema nedavnoj studiji, otprilike 7.000.000 kvadratnih kilometara basena sada oslobađa više gasova sa efektom staklene bašte nego što ih skladišti u svojim biljkama i zemljištu, što znači da je možda i doprineo zagrevanju, a ne hlađenju planete.
Drugim rečima, čovečanstvo se više ne može osloniti na „pluća Zemlje“ da bi se očistio vazduh i nadoknadile emisije sagorevanja fosilnih goriva.
„Seča šume ometa unošenje ugljenika, to je problem“, rekao je ekolog i glavni autor Kristofer Kovej sa fakulteta Skidmor u Njujorku.
„Ali kada počnete da zajedno sa CO2 gledate na ove druge faktore, postaje zaista teško shvatiti kako goli efekat nije to što Amazon u celini zaista zagreva globalnu klimu.“
Sve u svemu, ogromno područje koje se prostire na teritoriji devet južnoameričkih država prema nekim procenama moglo bi se prebaciti sa slivnika ugljenika na atmosferski izvor ugljenika već 2035. godine.
Sliv Amazona trenutno emituje više gasova nego što prirodno apsorbuje, i to ne samo ugljen-dioksid (CO2), već i azot-oksid (N2O) i metan (CH4), koji se brže razgrađuju u atmosferi, ali i zadržavaju do 300 puta više toplote po molekulu dok lebde u vazduhu.
Ponavljajući se, dugotrajne suše na tom području smanjuju sposobnost sliva da apsorbuje i preuzme CO2, istovremeno povećavajući verovatnoću i eventualno širenje šumskih požara kada se pojave, što dodatno pogoršava problem u negativnoj povratnoj sprezi.
Istraživački tim priznaje da postoji veliki stepen neizvesnosti u njihovim rezultatima zbog nedostatka informacija iz određenih delova Amazonskog basena koji se mogu pohvaliti sopstvenom mikroklimom, ali do kojih je skoro nemoguće doći i analizirati u istoj meri kao i delovi koji su obuhvaćeni studijom.
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © NELSON ALMEIDA / AFP / RT/ vostok.rs
- Povezane teme
- klima
- ekologija
- čovečanstvo
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Novi kanal će pomoći u rešavanju incidenata u strateškom plovnom putu, usred protivrečnih uputstava za brodovlasnike....
Zemlja je očuvala svoju ekonomsku nezavisnost uprkos nepovoljnim spoljnim uslovima, izjavio je ministar finansija Anton Siluanov na PMEF-u....
Odluka je zasnovana na činjenici da tužba Centralne banke Rusije protiv Juroklir banke nije priznata po pravu EU i Juroklir „ne priznaje nadležnost suda“...
Abu Dabi ima „suvereno” pravo da donosi takve odluke, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov....
Taj potez UAE predstavlja značajan udarac za globalnu organizaciju velikih proizvođača nafte....
Kijev je od januara obustavio isporuke ruske sirove nafte, što je izazvalo spor sa članicama EU, Mađarskom i Slovačkom...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
