RT: „Za uklanjanje neželjenih ljudi iz politike“: EU će potrošiti 18 miliona evra „za podršku demokratiji i medijima“ u balkanskim zemljama

24.04.2022. god.

Vlasti EU nameravaju da izdvoje 18 miliona evra za promociju „vrednosti slobode i demokratije“ na Zapadnom Balkanu. Od toga je dva miliona evra planirano da bude utrošeno na održavanje „dobrosusedskih“ odnosa Srbije i Kosova. O tome svedoči tenderska dokumentacija koja je objavljena na portalu nabavki EU. Beograd je postao jedna od najvažnijih strateških meta Evropske unije zbog svoje politike podrške Rusiji i sada je pod značajnim političkim i ekonomskim pritiskom, kažu stručnjaci.

U tenderu se navodi da je cilj „Podrška regionalnim tematskim mrežama organizacija civilnog društva; lokalni projekti koji imaju za cilj jačanje dobrosusedskih odnosa Srbije i Kosova; regionalne mreže organizacija civilnog društva koje promovišu slobodu medija i slobodu izražavanja; kao i kvalitetne novinarske inicijative“.

U tenderskoj dokumentaciji se navodi da je „aktivno civilno društvo ključna komponenta demokratskih sistema i da igra važnu ulogu u reformskom procesu koji se odvija na Zapadnom Balkanu i Turskoj“.

Finansiranje će biti obezbeđeno u okviru Programa EU za civilno društvo i medija za Zapadni Balkan i Tursku 2021-2023 (CSF).

U opisu tendera se ističe da je on u skladu sa „prioritetima navedenim u komunikaciji Evropske komisije o ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan upućenom 2020. Evropskom parlamentu, Evropskom savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona“.

Plan za zapadni Balkan

Kako je zamislila evropska birokratija, „ovaj plan je osmišljen da stimuliše oporavak regiona (kroz „zelenu i digitalnu“ transformaciju), podrži socio-ekonomski razvoj, dovede do održivog rasta i sprovede reforme neophodne za kretanje na tom putu u EU“.

Istovremeno, posebno je predviđeno da se „u skladu sa akcionim planom EU o rodnim pitanjima, podstiče strateška pažnja na pitanja rodne ravnopravnosti u svim tematskim delovima tendera“.

Specifični ciljevi tendera, kako se navodi u dokumentu, su "povećavanje kapaciteta i uključenosti organizacija civilnog društva u procese donošenja politika i odlučivanja", kao i "povećanje kapaciteta profesionalnih novinarskih organizacija i mreža" .

U okviru tematskih blokova, iznos grantova za program „Ljudska prava, antidiskriminacija i interkulturalni dijalog“ variraće od 0,7 miliona do 1,3 miliona evra.

Cijena "nezavisnosti"

Slični uslovi važe i za program „Sloboda medija i sloboda izražavanja, uključujući suzbijanje dezinformacija“. Veličina grantova za program povećanja stepena „dobrosusedstva“ između Kosova i Srbije varira u rasponu od 200.000 do 400.000 evra. Naglašava se da će iznos sufinansiranja iz Evropske unije biti do 95 % traženog iznosa.

"Istovremeno, uslovi za apliciranje za grantove ukazuju na to da je za sve tematske blokove potrebno lokalno sufinansiranje u iznosu od 15 do 30%, a samo stavka 5, odnosno, srbsko-kosovski projekat je isključen iz ovog uslova. Odnosno, Evropska unija to praktično uzima kao svoju punu podršku."

Pored toga, uprkos postojećoj iscrpnoj listi kriterijuma za učešće na tenderu, prema kojoj samo jedna ili druga NVO može biti vodeći aplikant za grant, izuzetak je napravljen za srbsko-kosovski program „dobrosusedstva“. Sredstva EU mogu direktno dobiti „lokalne vlasti“ u Srbiji i na Kosovu.

Velika pažnja u paketu grantova posvećena je finansiranju „nezavisnih medija i pojedinačnih novinara“ na celokupnom putu Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju.

Kao jedan od rezultata implementacije potprograma, očekuje se formiranje „nove generacije mladih novinara srednjeg nivoa obučenih za „kvalitetno” kao i za istraživačko novinarstvo.

Prijave za grantove treba da sadrže širok spektar: specijalizovana obuku za lokalne novinare, upoznavanje sa ključnim savremenim tehnologijama prikupljanja podataka, analiza „angažovanja publike“. Važan aspekt programa treba da bude što šire širenje novinarskih materijala pripremljenih sredstvima EU u lokalnoj štampi, na lokalnim jezicima i tako dalje.

Fokus na Beograd

Fokus pažnje Evropske unije na Balkanu u kontekstu sprovođenja politike „meke moći” poslednjih godina se pomera ka Srbiji. Ovo izgleda logično u svetlu činjenice da je Beograd de fakto jedini igrač u regionu koji ne učestvuje u pritiscima sankcija na Rusiju.

Razgovor o „dobrosusedskom partnerstvu“ samo je formalno opravdanje za mešanje u politički proces unutar Srbije, kaže politikolog, šef Evroazijskog ekspertskog kluba Nikita Mendkovič.

"Srbija je formalno prinuđena da se povinuje američkim zahtevima po pitanju antiruskih sankcija, ali Vučić otvoreno priznaje da se sve to radi isključivo pod prinudom i da je stav naroda Srbije potpuno drugačiji. Postoji jednostavno prinuda – finansijska, ekonomska i vojna iz Vašingtona“, rekao je politikolog za RT.

Srbija postaje „informacioni destabilizator situacije, podrivajući veru u autoritet Sjedinjenih Država“, naglašava ekspert.

"Zbog toga pokušavaju da utiču na situaciju u zemlji, uključujući i podrivanje tradicionalne ideologije zasnovane na percepciji Kosova kao istorijske srpske teritorije“, objasnio je Mendkovič.

U tom pravcu funkcionišu i projekti uspostavljanja takozvanog dobrosusedstva između Srbije i Kosova. Ključni cilj njihovog sprovođenja, koji Brisel ne krije, jeste da se podstakne proces pomirenja javnog mnjenja u Srbiji sa činjenicom nezakonitog odvajanja regiona od Srbije i stvaranja marionetske kvazi-države protivno svim normama međunarodnog prava i rezolucijama Saveta bezbednosti UN.

Zapad ulaže napore da potkopa ruski uticaj na Balkanu, saopštio je politikolog i ekspert Međunarodnog instituta za humanitarne i političke studije Vladimir Bruter.

„To je zbog činjenice da na Zapadnom Balkanu – u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini, pa čak i Hrvatskoj, ima dosta građana koji imaju istorijske simpatije prema Rusiji i veruju da je Rusija garant njihovog mesta u svetu", navodi Bruter.

„Bez obzira na to što su ove zemlje članice NATO-a i EU, za Zapad je veoma važno da postoji stalna informativna pozadina - Rusija je loša, da ne morate da se bavite njome."

Podržavajući takozvano istraživačko novinarstvo, Bruter je to nazvao „tipičnim pokušajem intervencije“.

„Ovaj mehanizam se uvek koristi za uklanjanje nepoželjnih ljudi iz politike“, smatra politikolog.

"Publikacije koje finansira EU uvek pišu o korupciji onih koje Zapad više ne bi voleo da vidi u politici. Na primer, poslednja priča koju dobro znamo je situacija oko Bojka Borisova u Bugarskoj (bivši premijer zemlje), koji je uklonjen iz politike jer je Zapad odlučio da on tu više nema šta da radi."

Važno je istaći činjenicu da Srbija, bez pristupa morskim komunikacijama i okružena sa svih strana državama NATO-a i EU, doživljava ogroman politički i ekonomski pritisak za dosljedan kurs podrške Rusiji. Stoga Evropska unija ulaže značajne napore da promeni kurs srbskog rukovodstva, kako kroz ekonomske ucene, tako i kroz formiranje uticajnih grupa pod njenom kontrolom u političkoj eliti i medijskom prostoru.

S tim u vezi, dovoljno je napomenuti samo poslednju epizodu sa glasanjem Srbije za podršku rezoluciji o izbacivanju Rusije iz Saveta UN za ljudska prava – tada je predsednik Vučić bio prinuđen da prizna da je Srbija ucenjena od zemalja EU.

Istovremeno, političko rukovodstvo Srbije (posebno ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin) ističe nepromenljivost kursa zemlje da odbije da učestvuje u sankcionim pritiscima na Rusiju.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP / Darko Vojinovic / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Iran će uspostaviti „hotlajn“ za Ormuski moreuz sa SAD

Novi kanal će pomoći u rešavanju incidenata u strateškom plovnom putu, usred protivrečnih uputstava za brodovlasnike....

Rusija proglasila finansijski suverenitet

Zemlja je očuvala svoju ekonomsku nezavisnost uprkos nepovoljnim spoljnim uslovima, izjavio je ministar finansija Anton Siluanov na PMEF-u....

Imovina Banke Rusije ostaće zamrznuta – Juroklir

Odluka je zasnovana na činjenici da tužba Centralne banke Rusije protiv Juroklir banke nije priznata po pravu EU i Juroklir „ne priznaje nadležnost suda“...