RT: Bajden traži još 33 milijarde dolara više za Ukrajinu

29.04.2022. god.

Američki predsednik želi da obezbedi dodatna sredstva za Ukrajinu, kao i ovlašćenja da zapleni i proda imovinu bogatih Rusa

Američki predsednik Džo Bajden zatražio je od Kongresa dodatnih 33 milijarde dolara za podršku Ukrajini u tekućem sukobu sa Rusijom. Ogroman deo ogromnog paketa namenjen je dodatnoj vojnoj i bezbednosnoj pomoći, dok će ostatak biti iskorišćen za ekonomsku i humanitarnu pomoć.

„Uprava traži 20,4 milijarde dolara dodatne bezbednosne i vojne pomoći za Ukrajinu i za napore SAD da ojačaju evropsku bezbednost u saradnji sa našim NATO saveznicima i drugim partnerima u regionu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Otkrivajući paket tokom svog govora u Beloj kući, Bajden je rekao da je „kritično važno“ da ga zakonodavci usvoje.

„Potreban nam je ovaj zakon da podržimo Ukrajinu i njenu borbu za slobodu“, rekao je on, priznajući da cena nije „jeftina“.

„Ali odustajanje od agresije će biti skuplje ako dozvolimo da se to dogodi“, naglasio je on.

Američka administracija želi da paket pomoći bude označen kao hitna potrošnja, tako da ne mora da se nadoknađuje smanjenjem potrošnje na drugim mestima. Osim ogromnog paketa pomoći Ukrajini, Bajden takođe traži nova ovlašćenja da cilja na bogate Ruse za koje američka administracija veruje da su „oligarsi“.

„Takođe šaljem Kongresu sveobuhvatan paket koji će poboljšati naše naglašene napore da se prilagodimo ruskim oligarsima i osiguramo da iskoristimo njihove loše stečenu imovinu. Udovoljićemo im, zaplenićemo njihove jahte, njihove luksuzne domove, njihove na zlu začete dobitke“, rekao je Bajden, boreći se sa svetskom „kleptokratijom“ da opiše te bogate Ruse koji će biti meta. „To su loši momci“, rekao je na kraju.

Ako se omogući, predložena ovlašćenja bi omogućila američkim vlastima da „pokrenu proces zaplene imovine oligarha“, da je prodaju i da prihod usmere u Ukrajinu.

Samo SAD su uputile više od tri milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini od izbijanja tekućeg sukoba krajem februara. Saveznici Vašingtona su takođe poslali veliku ekonomsku i vojnu pomoć Kijevu, a određeni zapadni zvaničnici, uključujući britanskog premijera Borisa Džonsona i visokog diplomatu EU Žozepa Borelja, otvoreno su izjavili da žele da Ukrajina pobedi Rusiju na bojnom polju.

Moskva je više puta upozoravala Zapad da ne povećava pomoć Kijevu, navodeći da bi to samo produžilo sukob koji je u toku i nanelo dodatnu štetu Ukrajini, kao i patnju narodu zemlje.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Getty Images / Kevin Dietsch / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Iran će uspostaviti „hotlajn“ za Ormuski moreuz sa SAD

Novi kanal će pomoći u rešavanju incidenata u strateškom plovnom putu, usred protivrečnih uputstava za brodovlasnike....

Rusija proglasila finansijski suverenitet

Zemlja je očuvala svoju ekonomsku nezavisnost uprkos nepovoljnim spoljnim uslovima, izjavio je ministar finansija Anton Siluanov na PMEF-u....

Imovina Banke Rusije ostaće zamrznuta – Juroklir

Odluka je zasnovana na činjenici da tužba Centralne banke Rusije protiv Juroklir banke nije priznata po pravu EU i Juroklir „ne priznaje nadležnost suda“...