RT: Evropa kriva za krizu sa električnom energijom – bivši austrijski ministar spoljnih poslova

11.09.2022. god.

Kriza koja pogađa elektroenergetsku industriju širom Evrope počela je 2021. godine, a izazvali su je sami kreatori evropske politike, rekla je bivši ministar spoljnih poslova Austrije Karin Knajsl.

„Imali smo krizu u elektroprivredi i pre nego što je počela gasna kriza“, rekla je ona u intervjuu za rusku novinsku agenciju TASS.

„To je rezultat liberalizacije u proteklih 15-18 godina, a mi kroz to prolazimo od aprila 2021, više od godinu dana do sada“, dodala je ona.

Prema njenim rečima, tržište električne energije u Evropi više nije klasično tržište ponude i potražnje i sada funkcioniše „po nekim neshvatljivim principima“.

Ona je dodala da je tržište preusmereno sa sklonošću ka obnovljivoj energiji i da se kao rezultat toga pretvorilo u neuravnoteženo.

„Tržište električne energije, uprkos ulozi obnovljivih izvora energije, i dalje veoma zavisi od cena gasa, čak i kada se više električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora“, dodala je Knajsl.

Bivši ministar je naglasila da su cene električne energije u regionu posle aprila 2021. godine zabeležile skok do 40 odsto, a sada su porasle skoro 400 odsto, što neizbežno otežava finansije domaćinstava.

„Za proizvođače, za industrijski sektor, situacija je još gora. Već postoji pokret u Velikoj Britaniji - ona nije deo EU, ali bi se mogao proširiti dalje, gde ljudi jednostavno bojkotuju račune za struju“, rekla je ona, napominjući da je električna kriza počela pre krize sa gasom.

Knajsl je krizu pripisala značajnom smanjenju ulaganja u naftne i gasne projekte, objašnjavajući da je ponuda opadala dok je potražnja ostala.

„Potražnja je rasla nakon pandemije. Bilo je prilično mirno tokom pandemije godinu i po dana“, rekla je ona.

„I dalje nam je drago da je potražnja u Kini i dalje na prilično niskom nivou, pošto uvode dosta karantina“, dodla je Knajsl.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © Global Look Press / Eibner-Pressefoto/EXPA/Michael G / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Iran će uspostaviti „hotlajn“ za Ormuski moreuz sa SAD

Novi kanal će pomoći u rešavanju incidenata u strateškom plovnom putu, usred protivrečnih uputstava za brodovlasnike....

Rusija proglasila finansijski suverenitet

Zemlja je očuvala svoju ekonomsku nezavisnost uprkos nepovoljnim spoljnim uslovima, izjavio je ministar finansija Anton Siluanov na PMEF-u....

Imovina Banke Rusije ostaće zamrznuta – Juroklir

Odluka je zasnovana na činjenici da tužba Centralne banke Rusije protiv Juroklir banke nije priznata po pravu EU i Juroklir „ne priznaje nadležnost suda“...