Mađarsko mirno more

Od 1. januara u EU će predsedavati Mađarska. Ministar spoljnih poslova ove zemlje Janoš Martoni je već izjavio da je razočaran zadržavanjem pregovora između Beograda i Prištine. On je izrazio nadu da dijalog počne od najneutralnijih, tehničkih momenata. Problematična pitanja statusa Kosova šef mađarske diplomatije predlaže da budu ostavljena na stranu. Na prvi pogled izjava gospodina ministra čak daje neku nadu: čovek koji će se šest meseci baviti poslovima EU, govorio je o samoj (teoretskoj) mogućnosti sličnog dijaloga Srbije i njene južne pokrajine. Istina, odmah dolazi razočarenje – ako se još jednom zamislimo o prioritetima EU.
 

Za komentar smo zamolili mađarskog politikologa Zoltana Kiseli. EU želi da Srbija „prizna granice Kosova“ – ubeđen je on.   
 

Jedan od glavnih ciljeva Mađarske kao predsedavajuće EU jeste da izradi strategiju o integraciji Zapadnog Balkana u EU. Srbija je jedna od ključnih država regiona. Za bezbednost unutar EU i za budućnost Srbije je važno da zemlja odredi svoje granice. Nejasnost situacije sa Kosovom ne pridonosi rastu blagostanja srbskog naroda i stvara žarište nestabilnosti na Balkanu, a to je problem za celu Evropu. Pri tome konflikt može da postane još veći.
 

U to da će EU pomagati upravo tehničke pregovore Srbije i Kosova siguran je mađarski novinar Gergej Nilaš. Ali očekivati bilo kakve promene mišljenja Brisela o teritorijalnoj celovitosti Srbije ne treba očekivati:
 

Bio bih veoma začuđen ako se pitanje Kosova reši za šest meseci, koliko će Mađarska predsedavati. I uopšte, ne treba precenjivati ulogu zemlje koja predsedava EU. Kosovo je pitanje čitave EU, ali na kraju, ja smatram, i ostali članovi EU i Srbija će priznati samostalnost Kosova. Činjenica je da ta zemlja ovako ili onako postoji. A Srbija ako dobije konkretna obećanja o članstvu u EU kroz neko vreme će biti spremna da prizna nezavisnost pokrajine.
 

Mađarska- kaže Gergej Nilaš – je zainteresovana za razvoj dobrih odnosa sa Srbijom. Pri tome novinar podseća da su za vreme nedavne posete ministra spoljnih poslova Srbije  Vuka Jeremića Budimpešti, on i njegov mađarski kolega izneli apsolutno principijelne ali dijametralno suprotstavljene stavove o Kosovu. Slika isuviše dobro poznata: u takvoj situaciji se nalaze srbski političari u mnogim zemljama, zar ne? I ima li smisla nadati se da će „tehnički“ pregovori sa Prištinom nekada na nekakav magičan način prerasti u „statusne“?
 

A u kakvu bi samo intrigu prerasla cela situacija da je rotaciono predsedavanje došlo u ruke nekoj od zemalja EU koje nisu priznale Kosovo? A ovako – mirno more, gospodo.