EU sklona kažnjavanju Lukašenka, bez obzira na bilo kakve interese

EU može ponovo da zabrani ulazak beloruskog rukvodstva na njenu teritoriju. Ovo je izjavio ministar inostranih poslova Švedske Karl Bildt.
 

Na crni spisak će dospeti predsednik Aleksandar Lukašenko i do sto njegovih bliskih saradnika – visokih beloruskih činovnika. Tako će evropljani kazniti režim Lukašenka za žestoko gušenje istupanja opozicije u Minsku posle predsedničkih izbora.
 

Pitanje sankcija razmotriće ministri zemalja EU 31. januara. Karl Bildt je uveren da će odluka biti doneta. Po njegovom mišljenju, Evropa treba da prati logiku svoje prethodne politike. Da podsetimo da su sankcije protiv Lukašenka i još otprilike 40 beloruskih činovnika delovale u EU od 2006. do 2008. godine. Sličnu zabranu uvele su SAD. Ali 2008. između Minska i Brisela označeno je izvesno otopljenje. Iz tog razloga važenje evropske zabrane bilo je obustavljeno. Ipak, i to treba podvući, u suštini zabrana nije ukinuta. Šta više, u oktobru 2010. EU je produžila delovanje zabrane na još godinu dana, do oktobra 2011. ali je istovremeno ostavila na snazi režim faktičkog neprimenjivanja ove mere.
 

U slučnoj postavci pitanja odrazio se dvostruki odnos rukovodstva EU prema režimu Lukašenka. Sa jedne strane, Evropska komisija treba da izvrši pritisak na Minsk, kako bi dobila od njega demokratske ustupke. Sa druge, EU želi da očuva dijalog sa Belorusijom, i između ostalog da je uvuče u svoj program za postsovjetske zemlje Istično partnerstvo.
 

Ipak sada kada su represije protiv opozicije u Belorusiji dostigle neviđeni nivo, evropska dilema prestaje da postoji. Sankcije treba ponovo da se primenjuju, šta više, treba da budu pooštrene, uvereni su mnogi evropljani.
 

Situaciju komentariše stalni predstavnik advokatske komore EU u Rusiji Aleksandar Treščev.
 

Evropa je sasvim pravedno donela odluku da kaže svoje konačno ne: da više neće trpeti takve neadekvatne postupke od strane beloruskog rukovodstva i tome treba postaviti prepreku i zabranu. Svet je danas globalan, i danas je nemoguće biti poslednjim diktatorom u jednoj zemlji i samtrati da će ti to poći za rukom. Neusumnjivo, biće sankcija ekonomskog karaktera. I mislim da beloruski lider neće imati kuda da se baca, pošto se zapleo u onom zagrljaju, u koji pokušava da se baci. Danas se baca, sutra proklinje, za dva dana počeće da daje nekakve nepromišljene izjave. I mislim da kada svet, Rusija i Evropa, stave do znanja da je nemoguće dalje tako lavirati, to će dovesti do posledica koje će odgovarati zemlji susedu ove evropske zemlje.
 

Evropska odluka o Belorusiji nije pitanje šta se tačno desilo u Minsku u noći posle izbora. Kada u roku od nekoliko sati hapse u zemlji praktično svu opoziciju, između ostalog one koji nisu bili ni blizu Doma vlade i nikakvo učešće u uličnim demonstracijama nisu preduzimali, smisao dešavanja je veoma jasan svima. Problem je drugi: kako bi se donela principijalna odluka o Belorusiji, EU treba prvo da reši šta joj je važnije: političko-ekonomska korist od saradnje sa Lukašenkom ili principi. Principi, prema kojima da sarađuje sa takvim režimom, koji vrši takve postupke, demokratska Evropa ne može. Ne može, bez obzira na sve interese.