Legenda o Svetom Aleksiju na filmskom platnu

U godini koja je nastupila u Rusiji očekuje se premijera filma okrenutog događajima iz duboke istorije, sudbini mitropolita Kijevskog i sve Rusije Aleksija, čudotvorca i diplomate, koji je pola sveka posle smrti bio kanonizovan u sveca. Film je ušao među 13 socijalno značajnih filmskih projekata, koji su dobili podršku Državnog fonda za pomoć kinematografiji.
 

Poznati ruski scenarista Jurij Arabov, stalni koautor istaknutog filmskog majstora Aleksandra Sokurova, uzeo je za osnovu legendu iz 14. veka, u vreme kada se Drevna Rusija nalazila pod ropstvom snažne tatarsko-mongolske države Zlatne Horde. Desila se nesreća majci vladara kana Džanibeka: ona je oslepela. Kan je tražio da moskovski knez uputi njemu, u prestonicu, grad Saraj-Batu, mitropolita Aleksija. Sveštenik je trebalo da izleči oslepelu ženu. Po legendi, mitropolit Aleksije zaista stiže u Hordu i vrši čudo. I u čast ovog događaja 1365. godien u Moskvi na teritoriji Kremlja bio je izgrađen Čudov manastir, koji je nažalost razrušen u 20. veku.
 

Ipak i scenarista i režiser filma Andrej Proškin pomeraju akcenat u legendi: njih ne zanima činjenica čuda, već težak izbor koji treba da napravi čovek kako bi spasao svoje sunarodnike. Mitropolit Aleksije shvata da je za njega, običnog čoveka, nemoguće da izvrši čudo i da natera sa slepa progleda. Ali prenje kana da će krenuti na Moskvu, razoriti je i spaliti, primoravaju ga da dođe u Hordu. Čuda izlečenja, kao što je i mislio Aleksije, ne dešavaju se. I Tatari i Mongoli mu se svete zbog toga, ne puštaju ga kući. Mitropolita, visoko duhovno lice, teraju da rade kao ložač u parnim kupatilima! Aleksije se nađe na samom dnu ljudske hijerarhije. Ali on je svet, on čuva u sebi glavne kvalitete koje je zaveštao Isus Hristos. Na primer, ljubav prema bližnjem – čak prema nedostojnom slugi, koji je tri puta izdao, okrenuo se protiv maternjeg jezika i vere.
 

I upravo zahvaljujući toj uzvišenosti ljudskog duha desi se čudo. Majka kana Džanibeka progleda. Mada čudo, naravno, vrši bog, a ne čovek, i Aleksije to shvata, tvrdi producent Sergej Kravcov. Tvorcima filma je važno da i publika to shvati. A osim toga, da oseti neku opasnu sličnost Zlatne Horde sa savremenim potrošačkim društvom, kaže Sergej Kravcov.
 

Pokazujemo do čega može da dođe društvo izgrađeno samo na principima uspeha, ističe producent. Jer Horda je krajnje uspešan projekat: osvojili su pola sveta, vladali su bez prepreka, uzimali resurse drugih naroda. Ali ova orijentacija na materijalni uspeh je na kraju uništila Hordu iznutra.
 

Ostaje da se  doda da je snimanje filma proticalo na jugu Rusije, na teritoriji Astrahanske oblasti, gde arheolozi izvode iskopavanja realne prestonice Zlatne Horde, grada Saraj-Batua. Dekor napravljen za snimanje filmski radnici odlučili su da predaju lokalnom istorijsko-arhitektonskom muzeju.