Biljka koja jača memoriju

Čestoslavica, latinski Veronica officinali, raste po vlažnim mestima i šumama do 1.000 m nadmorske visine. U narodu je još poznata kao šumska maljava verenica, evropski čaj, ljudska vernost, propinjača, ranilist, trava od ušljame.

O čestoslavici kruže zanimljive priče. Kad su stari Rimljani osvojili sever Evrope i tamo otkrili ovu čudotvornu biljku, nazvali su je „lekom sveta“. Njene blagodatne moći brzo su se pročule, tako da je uskoro nastala poslovica koja kaže da kad bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali neku značajnu ličnost, on bi za nju rekao da ima „toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika“. Druga priča vezana je za njen cvet, koji se koristi kao lek, a ima latice koje opadaju i na najmanji dodir. Nemci su je duhovito nazvali kao „muška vernost“.

Ova biljka koristi se isključivo u narodnoj medicini za olakšano iskašljavanje i izbacivanje sekreta, kod grozničavih stanja, kao antiseptično sredstvo, aperitiv, pomaže varenju hrane i sprečava proliv. Antiseptično dejstvo sastojaka našlo je primenu u lečenju gnojnih rana, za šta se koristi svež sok čestoslavice ili odvar. Pomešana sa svežim koprivinim vršcima, u stanju je da izleči hronični ekcem, a delotvorna je i kod staračkog svraba. Smatra se da je za umne radnike prava blagodat ako pred spavanje popiju šolju čaja od ovog cveta, jer jača memoriju i pomaže protiv vrtoglavice, a takođe deluje umirujuće. Otklanja i pojave „blokade memorije“, a kad se pomeša sa celerovim korenom, deluje protiv nervne slabosti i odlično je sredstvo protiv depresije.

ČAJ OD VERONIKE

Kašičicu trave preliti sa 1/4 l ključale vode i pustiti da odstoji kraće vreme. Svež sok: oprati sveže cvetove i još mokre odmah iscediti. Čuva se u flaši u frižideru. Pije se protiv ekcema jedna kašičica dva do tri puta dnevno. Tinktura: dve pune kašike veronike u cvetu, usitnjene, staviti u 1 litar rakije i držati na suncu dve nedelje.