Da bolje vidimo Sunce

U Rusiji se stvara kosmički aparat radi proučavanja Sunca. On će omogućiti snimanje te zvezde u okviru programa Mali kosmički aparati radi fundamentalnih kosmičkih istraživanja.

Jedinstvenost tog programa se sastoji u tome što će prvi put Sunce proučavati uz pomoć manjih aparata. Ranije su radi toga stvarali krupne observatorije. Međutim, zahvaljujući njima  je bilo moguće videti na Suncu detalje dimenzija od hiljadu kilometara. To onemogućuje odgovor na  jedno od najvažnijih i zasada nerešenih pitanja fizike – zašto Sunce ima vruću krunu? Reč je o tome da temperatura na  površini  zvezde iznosi oko 6 hiljada stepeni, a iznad površine – u kruni – milion stepeni. Zašto i na koji način se to dešava nije poznato, - objašnjava naučnik Fizičkog Instituta «Lebedev» RAN (FIAN) Sergej Bogačov.

Postoji mišlenje da deluju neki mikroprocesi u mnogo manjim razmerima, jedno sto kilometara.  Odnosno, treba videti te detalje. Bio je formiran rusko-američki projekat, razrađena konstrukcija takvog teleskopa koji će prvi u svetu omogućiti preći od posmatranja detalja  od hiljadu kilometara na  sto kilometara. Posmatranje krune tako detaljno će biti ostvareno prvi put, onda ćemo videti te zagonetne mehanizme koji stvaraju vruću krunu Sunca.

Proučavanje spoljnog sunčevog omota je od ogromnog značaja ne samo za astronome. Upravo iz sunčane krune se izbacuju materije koje su sposobne da izazovu magnetske bure na Zemlji. Znatan uticaj na klimu imaju  i sevanja na Suncu. U zemaljskim uslovima je nemoguće simuliranje takvih procesa. Međutim, neophodno je shvatiti kako će se ta vruća zvezda ponašati u naredno vreme, hoće li biti stabilna, jer njena stabilnost omogućuje život na Zemlji, - ističe Sergej Bogačov.

Sunce prelazi u stanje visoke i niske aktivnosti. Postoji bazični ciklus – 11 godina, odnosno, svakih 11 godina ono postaje aktivnije i obrnuto.  Postoje i globalniji ciklusi – vekovni, milenijumski.  Kada se minimumi poklapaju Sunce može da se nađe u depresivnom stanju. Takva su stanja poznata kroz istoriju. Relativno nedavno je to bilo u 17.-18. veku, kada je za skoro 100 godina aktivnost Sunca bila slaba. Na Zemlji je to rezultiralo malim ledenim doba. Onda su bile slabe letine, smanjila se temperatura.

Poznati su slučajevi da je ne reci Moskva u avgustu bio led.

Teleskopi za proučavanje Sunca, kojima će biti opskrbljen mali kosmički aparat, rezultat su zajedničkih napora naučnika FIAN Lebedev i stručnjaka Smitsonovske astronomske observatorije SAD. Takva kooperacija omogućuje razmenu najsavremenijih tehnologija. Amerikanci  imaju sisteme stabilizacije za astronomske observatorije, kojih nema u Rusiji, dok Rusi imaju rendgensku optiku, znaju da naprave  ogledala i filtere bez premca za teleskope. Rezultat saradnje će biti aparat ARKA kojim će biti opskrbljen mali satelit za detaljnije proučavanje Sunca.

2012. godine će biti stvorena maketa aparata ARKA, njegovo lansiranje se planira za 2015.-2016. godinu.