Da li su pravoslavne svetinje na Kosovu ponovo ugrožene?

Broj pripadnika NATO snaga na Kosovu (KFOR) od 1. marta se smanjuje na pet hiljada ljudi. Dakle, smanjuje se i broj pravoslavnih manastira, koji se nalaze pod zaštitom Alijanse – samo četiri od devet: Visoki Dečani, Sveti Arhangeli, Devič i Pećka Patrijaršija. Ostale svetinje su u nadležnosti kosovske policije. Kako je još u februaru objasnio komandant KFOR general Erhard Biler, lokalne strukture snaga raspolažu „svim mogućnostima za osiguranje bezbednosti pravoslavnih svetinja i s razumevanjem se odnose prema zabrinutosti Srpske Pravoslavne Crkve u poledu njihovog očuvanja“.

U principu i u celini dinamika procesa je jasna: NATO je na Kosovu odradio svoje i može da ide. Tim pre što posla na sve strane imaju preko glave: niko nije ukinuo brigu Alijanse u Avganistanu, za Brisel je zanimljiv i sever Afrike. Uopšte, kako je nedavno rekao stalni predstavnik RF pri NATO Dmitrij Rogozin, Brisel teži ka tome „da širi geografiju odgovornosti alijanse van granica evropskih zemalja“. A što se tiče svetinja, njihova sudbina sad izaziva bojazan, - kaže istoričar, novinar Vadim Truhačov:

NATO uporno pokušava da pokaže kako se na Kosovu uspostavlja miran život, da lokalna milicija, koja se praktično sastoji samo od bivših separatista Oslobodilačke vojske Kosova sad može nešto da kontroliše. Ipak, bojim se da sudbina manastira pod njihovom zaštitom može biti nezavidna: s njima mogu da postupe isto kao u martu 2004. godine (kad su u toku antisrbskih pogroma spomenici svetskog pravoslavlja sravnjeni sa zemljom). Do sada su snage KFOR-a bar do izvesne mere obuzdavale Albance, pokazujući im da postoji granica, koju ne treba prelaziti. A lokalna policija neće sprečavati svoje sunarodnike u uništenju hramova, koje kosovski Albanci doživljavaju kao simbol srbskog uticaja.

Reputacija Kosova je ozbiljno poljuljana referatom Dika Martija o nezakonitoj trgovini ljudskim organima i drugim zlodelima sadašnjeg „premijera“ Hašima Tačija. Zato je vrlo moguće da će pokrajinske vlasti učiniti sve da se pravoslavni manastiri strogo čuvaju. Druga je stvar što, kako ističe naš sagovornik Vadim Truhačov,  „osim vlasti na Kosovu ima još dva miliona stanovnika“ i ni iz daleka nisu svi lojalni sadašnjoj vlasti. Ne treba zaboraviti da radikalne snage, predvođene miljenikom MTBJ Ramušem Haradinajem i jarosnim nacionalistom Albinom Kurtijem, u pokrajini uživaju ogromnu popularnost.

Tako da pitanje o tome da li će mogućnosti kosovskih organa reda biti u stanju da osiguraju bezbednost kosovskih pravoslavnih svetinja prilikom njihovog namenskog korišćenja, ostaje otvoreno.