Kosovo: od nadzora do podele

Situacija oko statusa Kosova i formata međunarodnog prisustva u pokrajini postaje sve manje predvidiva. Odmah pošto je šef delegacije Beograda na pregovorima sa Prištinom Borislav Stefanović prvi put na tako visokom nivou dopustio mogućnost podele Kosova na srbski i albanski deo, još neočekivaniju izjavu dao je šef francuske diplomatske misije na Kosovu Žan-Fransua Fitu. On je pozvao da se što pre ukine u pokrajini međunarodni nadzor. Što pre bude okončano nadziranje nezavisnosti, to bolje, ali taj proces treba započeti već sada, navodi izjave diplomate kosovski radio Džukadini. Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.

Do sada su zapadne sile koje su čak priznale samproglašenu nezavisnost Kosova 2008. godine, instistirale na neophodnosti spoljnog nadzora delatnosti lokalnih vlasti. Po mišljenju Zapada, nadzirani karakter statusa Kosova treba da garantuje da neće doći do obnavljanja srbsko-albanskih sukoba, da umiri kosovske Srbe i Beograd.

Zašto sada Zapad odustaje od datog stava? Misli se da se može govoriti o delovanju čitavog niza faktora. Kao prvo, u poslednje vreme vidi se ublaživanje stava vlasti Srbije, koja izražava spremnost da se pod određenim uslovima saglasi sa podelom pokrajine. To bi omogućilo Beogradu da osigura sebi realnu kontrolu nad severnim regionima naseljenim Srbima, a vlastima u Prištini da računaju na zvanično priznanje od strane Srbije. Kako ističe prištinski list Koha ditore, pozivajući se na niz lidera kosovskih Srba, između ostalog Marka Jakšića, iza ovakve ideje stoji ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić i srbski predsednik Boris TAdić. U toj situaciji ukidanje međunarodnog nadzora moglo bi teorijski da privoli albanske vlasti Kosova da pristanu na podelu – što bi sa svoje strane otvorilo put postizanju dogovora između kosovskih Srba i Albanaca, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov.

Upornost Srba o problemu Kosova, pre svega, vezana je sa njihovom moralnom uvredom kao naroda. Oni to i dalje teško podnose. Odatle i žestoko protivljenje nezavisnosti Kosova. U nastaloj sitauciji dopuštanje mogućnosti podele Kosova od strane Zapada i Prištine Srbi bi mogli da prime kao pozitivan signal. Treba takođe uzimati u obzir još jedan važan faktor – porast popularnosti radikalnog pokreta Samoopredeljenje na samom Kosovu, koji se zalaže za hitno povlačenje svih međunarodnih nadzornih misija iz pokrajine. Njegov lider Albin Kurti već je stupio u kontakt sa rukovodstvom EU i Brisel ima u vidu da će urpavo sa datim pokretom Evropa možda imati posla posle predstojećih kosovskih izbora 2012. godine. Otuda i aktualni gest Pariza u stranu kosovskih radikala.

Postoji i treći faktor, vezan za aktuelnu opštu aktivnost Francuske na Balkanu, u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku. Insistirajući na žešćim vojnim dejstvima u Libiji, Parizu je potrebno da ukloni sa sebe sumnje da namerava da okupira ovu zemlju. A sumnje se baziraju između ostalog na istoriji NATO operacije protiv Jugoslavije i prisustvu snaga Alijanse na Kosovu. U toj situaciji odlazak NATO-a i EU iz Prištine mogao bi da ublaži sličnu kritiku i da oslabi međunarodne analoge nepovoljne po Francusku.