Zašto se Zapad plaši istrage zločina na Kosovu?

Uskoro vlasti Srbije nameravaju da predstave SB UN nacrt rezolucije koja predviđa sprovođenje pod okriljem UN nezavisne istrage zločina na Kosovu. Svoju nameru da stane na čelo ovakve istrage već je izjavila bivši tužilac Međunaordnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karla del Ponte. Poznajem dati slučaj i situaciju oko njega, znam ljude umešane u njega i imam ogromno iskustvo, izjavila je ona za beogradski Blic. Ipak zapadne prestonice za sada ne nameravaju da puste da istragu vrše ni UN, ni Karla del Ponte. Temu nastavlja naš analitičar Petar Iskenderov.

Nastala je spolja paradoksalna situacija. Na strani Srbije našle su se Parlamentarna skupština SE i Karla del Ponte – koje ranije niko ne bi smeo da osumnjiči za prosrpske simpatije. A suprotstavlja im se u prvom redu EU, koja, reklo bi se, treba više od drugih da bude zainteresovana da pravosuđe trijumfuje u Evropi.

Između ostalog, ovaj paradoks je samo prividan, on ima svoje paralele u drugim konfliktnim regionima savremenog sveta. Jer protiv svestrane istrage pod okriljem UN tradicionalno se zalažu one zemlje i organizacije koje imaju šta da kriju. Na primer, SAD brižljivo prate da se ne pročuju zločini njihovih vojnika i Iraku. NATO teži da monopolizuje kontrolu nad dešavanjima u Avganistanu. On žuri da reši vojnim putem unutrašnje probleme Libije – opet bez uključivanja institucija UN.

Međutim, upravo NATO i druge zapadne institucije treba da snose svoj deo odgovornosti za operacije ne samo na Balkanu, već i u drugim konfliktnim regionima – istakla je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova.

Odgovornost za nastalu situaciju snosi u prvom redu Severnoatlantska alijansa. Upravo ona stoji iza vojnih operacija i iza svih njihovih posledica. Ipak prema NATO-u se ne pokreću za sada nikakve primedbe na međunarodno-pravnom nivou. A svi pokušaji međunarodne javnosti makar objektivno da se razabere sa situacijom nailazi na žestoko odbijanje onih koji su deklarativno prisvojili swebi vojna, policijska i administrativna ovlašćenja.

Treba podsetiti na krilaticu rukovodioca američke okupacione administracije u Iraku 2003-2004. godine Pola Bremera. On je jednom precizno primetio da vlada koja se formira pod kontrolom SAD u Iraku ima da postane najmnogobrojnija ambasada SAD. U slučaju Kosova monopolsku kontrolu pokušavaju solidarno da očuvaju SAD i EU. Zato i teže da učine istragu zločina albanskih separatista svojom unutrašnjom stvari, kako bi izbegli nepožljeni odjek.